PRETI LI SRBIJI OPET RADIJACIJA POSLE NAPADA RUSA NA ČERNOBILJ? Stigla je 1986. s kišom, lagali su nas, jeli smo OZRAČENU hranu!

Rat u Ukrajini je tema u svim svetskim medijima, a posebno zabrinjava saopštenje da je u oblasti Černobilja došlo do pojačane radijacije! U Srbiji mnogi još pamte paniku i strah kada se davne 1986. saznalo za katastrofu u nuklearnoj elektrani u tom gradu, koji je u to vreme bio u sastavu SSSR. A posebno pamte haos koji je nastao kada smo shvatili da su tadašnje jugoslovenske vlasti nekoliko dana skrivale da je radioaktivnost stigala do nas, da smo zbog toga hodali po kontaminiranoj kiši i jeli kontaminirano povrće!

Ukrajinski Državni nuklearni inspektorat saopštio je da je zabeležen viši nego uobičajen nivo gama radijacije u blizini bivše atomske centrale Černobilj, koju je u četvrtak zauzela ruska vojska. Inspektorat je pojačanu radijaciju pripisao "poremećaju gornjeg sloja zemljišta, zbog velike količine teške vojne opreme u izolovanoj zoni i oslobađanju u vazduh kontaminirane radioaktivne prašine".

S druge strane, Ministarstvo odbrane u Moskvi je saopštilo da ruski padobranci štite centralnu, kako bi sprečili moguće "provokacije", i da je nivo radijacije na tom području ostao normalan.

To su saopštili jedni i drugi, a ono što zabrinjava je ta radioaktivna prašina... Da li se može desiti da budu zbog svega u vazduh oslobođenje još veće količine? Da li se može desiti da vetrovima i kišnim oblacima sve to ponovo stigne do nas? Opasnost je sigurno daleko, daleko manja nego pre 36 godina, ali kada je radiokativnost u pitanju ljude uvek obuzme strah. Ne treba zaboraviti ni da smo žrtve NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom.

A kako je to bilo te '86, kako si nas lagali, šta smo jeli?

Kada je u nuklearnoj elektrani "Forsmark", udaljenoj 1.500 kilometara od Černobilja, primećeno povećanje radioktivnosti aprila 1986. godine, švedske vlasti su se obratile kolegama u Moskvi. Tamo su negirali da se išta dogodilo. Međutim, vesti o radioktivnosti širile su se celim svetom, zbog čega sovjetske vlasti više nisu mogle da ćute, podseća ekspres.net na taj događaj.

Tek 28. aprila, dva dana posle katastrofe u Černobilju, Sovjeti su priznali da se dogodila nesreća.

A kod nas... U Jugoslaviji se u tom prvom radioktivnom naletu nije dizala panika. Tek Prvog maja, na Praznik rada, država je obavestila javnost o katastrofi i preporučila da se ne jede ništa što raste u zemlji, od zelene salate do jagoda. Za sledeću godinu važila su ista pravila, samo niko od nadležnih tada nije narod podsetio na oprez.

Nakon eksplozije ogroman oblak radioaktivnih čestica raspršio se širom severne Zemljine hemisfere - deo je dospeo najpre na zapad, a potom i na istok Jugoslavije. Zabeležena radioktivnost u tim krajevima bila je i do 20 puta veća. Situaciju je još više pogoršala kiša, koja je u danima kada je radioaktivni oblak stigao u Srbiji, neprekidno padala. Čak su u nekim krajevima poljoprivrednici uništili i celokupan rod žitarica.

Oni koji se u Srbiji sećaju nesreće u Černobilju pamte upozorenja o kontaminiranoj vodi i preporuke da se ne treba izlagati kiši - koja je bila uzrok povećanja radioaktivnosti tih dana....

Pored preporuka da se tog proleća izbegava zelena salata i povrće sa pijace koje je bilo izloženo kiši, kružile su priče i o jeftinim cokoladicama "od mleka koje su dale krave koje su pasle radioaktivnu travu".

Međutim, upozorenje o kiši i izbegavanju povrca u Srbiju je stiglo sa zakašnjem, prisećaju se neki korisnici Tvitera.

Kurir.rs