NAJNOVIJI KORONA PRESEK: Danas više novozaraženih, pad broja preminulih

U prethodnih 24 sata u Srbiji je na korona virus testirano 15.116 građana od kojih je 2.886 novozaraženih.

Podsetimo, dan ranije na korona virus testirano je 14.667 građana od kojih je 2.703 bilo novozaraženo. Preminula su 42 pacijenta, a na respiratorima je bilo 104 obolela.

Virus se navikao na ljude, ljudi na virus. Verujem da će proleće doneti olakšanje, ali podsećam da je još uvek epidemiološka situacija nesigurna, i da omikron nije baš "lagan" za svakoga, kaže prof.dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba.

U martu će biti tačno dve godine borbe sa koronom u Srbiji. Ali, krenimo od trenutne epidemiološke situacije, kakva je ona sada i šta nas očekuje u narednom periodu?

-Trenutna epidemiološka situacija se može oceniti kao nesigurna, zbog toga što i dalje svakog dana imamo veliki broj pozitivnih, bez obzira što su brojevi pali u odnosu na prethodni period kada smo beležili rekorde. Ono što me i dalje brine je i što doprinosi ovoj „nesigurnoj epidemiološkoj situaciji“ je broj preminulih, koji se kreće od 50, ili nešto manje ili više od toga, rekao je doktor Tiodorović za Blic

Šta će biti sa četvrtom dozom? Kome se ona preporučuje i zašto je neophodna?

-Smatram da je potrebno već razmišljati o uvođenju četvrte doze i to baš za tu kategoriju stanovništva koja je najugroženija. Svakako, mi pratimo sve što se dešava u svetu i u ovom trenutku se niko nije opredelio za masovnu vakcinaciju četvrtom dozom, niti smatram da će toga biti. Ali, za ovu kategoriju stanovništva koje sam pomenuo, njima će četvrta doza biti potrebna jer se pokazalo da oni koji su vakcinisani ipak lakše podnose koronu i imaju manje šanse da dobiju tešku kliničku sliku i dospeju u intenzivnu negu.

Kakav bi soj nastao ako bi se dogodila još jedna mutacija? Da li bi on bio slabiji ili jači?

-Čak i kada bi se dogodila neka nova mutacija ona bi bila slabija, jer to je prirodna zakonitost. Virus se polako adaptirao na ljude, ljudi na virus, to je ono što se dešava sa mikroorganizmima. Vidite, ne postoji neki mikroorganizam koji je imao toliko varijacija i toliko novih sojeva kao što je ovaj, to se ne pamti u medicini. Čak ni grip u toku jedne pandemije nije imao ovakve mutacije. Ovo je i zabrinjavajuće i iznenađujuće, ali to će tek morati naučnici, virusolozi, molekularni biolozi, da se bave tim problemom i da daju objašnjenje… Španska groznica je trajala duže, ali nije bilo promena u sojevima u to vreme, medicina to nije zabeležila. U svim pandemijama gripa koje smo imali, svinjski grip, pre toga ptičiji, on je napravio to što je napravio, ali nije bilo drugog tipa. Ovo je nešto sasvim drugačije.

(Kurir.rs)