Nakon što su dobile mnogobrojne prijave žena o nekom obliku nasilja u ginekološko-akušerskim ustanovama Srbije, tri advokatice su formirale pravni tim da im pomognu

Trudnice i porodilje u Srbiji sve češće prijavljuju nehumano postupanje prema ženama u ginekološko-akušerskim ustanovama u Srbiji. Tri advokatice Ivana Soković Krsmanović, Marina Mijatović i Jelena Stanković formirale su pravni tim za pomoć žrtvama ovakve vrste nasilja. Advokatice tvrde da svakodnevno dobijaju veliki broj prijava koje planiraju da predaju zdravstvenoj inspekciji.

profimedia0070709626.jpg
Profimedia 

Naime, advokatice iz pravnog tima kažu za Kurir da ginekološko-akušerko nasilje podrazumeva svaki vid nasilja medicinskog osoblja usmerenog ka ženama.

Zdravlje i dostojanstvo

- Dakle, tu podrazumevamo vređanje, ponižavajuće ophođenje, vikanje, prisiljavanje žena da urade nešto protivno svojoj volji, kao i svaki drugi vid verbalnog i neverbalnog ponašanja čija je posledica ugrožavanje zdravlja ili dostojanstva ličnosti - kažu naše sagovornice i dodaju:

- Dobijamo različite prijave, ali zajednički element svake prijave jeste da se radi o nekom obliku nasilja u ginekološko-akušerskim ustanovama Srbije, kao i da su žene u strahu da će im se nešto slično ponovo dogoditi.

Takođe, navode da su za formiranje pravnog tima na ideju došle žene koje su pretrpele neki vid nasilja i koje su se obratile advokaticama za pravnu pomoć.

- Primeri nasilja su razni, od vređanja, nazivanja žena pogrdnim imenima, vikanja, neodazivanja na poziv žena za pomoć, raznih oblika ponižavanja, zanemarivanja, ignorisanja i tako dalje. Cilj tima je da se nakon dobijenih prijava obratimo svim nadležnim institucijama zdravstvenog sistema Republike Srbije, uključujući prvenstveno zdravstvenu inspekciju - navedeno je u zajedničkom odgovoru advokatica za Kurir.

Bez vode

Podsetimo, istraživanje o iskustvima žena na porođaju u Srbiji, koje je sproveo Centar za mame, pokazalo je da 73 odsto žena nije učestvovalo u donošenju odluka na svom porođaju, 74 odsto nije ostvarilo pravo na punu informisanost, a čak 96 odsto žena nije bilo ponuđeno vodom u toku porođaja.

porodilje.jpg
Shutterstock 

Dve trećine učesnica ovog istraživanja je odgovorilo da je bilo nezadovoljno atmosferom u porodilištu, a mogućnost da biraju kako žele da se porode je imalo samo dve petine porodilja. Kako je navedeno, većini žena je onemogućeno da se kreću pred porođaj, kao i da zauzmu položaj koji im najviše odgovara.

Primeri ginekološkog nasilja

  • Nazivanje žena pogrdnim imenima
  • Vikanje
  • Neodazivanje na poziv žena za pomoć
  • Razni oblici ponižavanja
  • Zanemarivanje
  • Ignorisanje

Žene su se žalile i na grubost, nedostatak empatije medicinskog osoblja i nedostatak privatnosti. Isto istraživanje je pokazalo da bi preko 60 procenata ispitanica želelo da im tokom porođaja podršku prisustvom pruži neka bliska osoba, kao i da medicinsko osoblje bude ljubaznije.

Poziv žrtvama

Prijave do 1. aprila

Advokatice su putem društvenih mreža uputile poziv žrtvama ginekološko-akušerskog nasilja da stupe u kontakt s njihovim timom. Zainteresovane žene bi do 1. aprila trebalo da dostave svoje kontakt podatke (ime, prezime i broj telefona) i opis događaja (hronologiju, ustanovu i datum događaja), a tim će ih obavestiti o daljim koracima.

- Pozivam vas da na mejl pravnog tima koracizenaŽgmail.com dostavite svoje kontakt podatke (ime, prezime i broj telefona), opis događaja (hronologiju, ustanovu i datum događaja) - piše u objavi na društvenoj mreži Fejsbuk.

Iz Udruženja ginekologa do zaključenja ovog broja nismo dobili komentar na tvrdnje advokatica iz pravnog tima za pomoć žrtvama ginekološko-akušerskog nasilja.

Kurir.rs/ A. K.