U vreme aktuelnih sukoba između Rusije i Ukrajine, nije zgoreg podsetiti na dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti i po mnogima neočekivanog sukoba između tadašnje Jugoslavije i, naravno, tadašnjeg Sovjetskog saveza.

Istorijski fakti kažu da je Titovo "istorijsko Ne" navuklo ogromni gnev Staljinov, pa su odnosi dva najbliža saveznika totalno zahladneli te 1948. godine.

Mnogo toga što se kasnije dešavalo i danas je obavijeno velom tajne, a posebno su intrigantne priče da je po naređenju sovjetskog lidera, navodno, čak 22 puta pokušan atentat na jugoslovenskog maršala!

untitled1354636457.jpg
Profimedia 

Najpoznatiji je, opet navodno, pokušaj trovanja od strane ruskih lekara koji su bili poslati u SFRJ, ali su atentatori osujećeni u nameri i vraćeni Staljinu, ali u mrtvačkom kovčegu! Moguću potvrdu ovog atentata pronašao je istoričar Ljubodrag Dimić sastavljajući "Zbornik dokumenata jugoslovensko-sovjetskih odnosa 1945/56", koji sadrži 200 do tada neobjavljenih dokumenata iz ruskih arhiva, naveo je svojevremeno "Jutarnji list".

Prema transkriptu razgovora Staljina i Titovog čoveka broj dva Edvarda Kardelja, Dimić kaže da je veoma moguće da je pronašao potvrdu o "medicinskom atentatu" na Tita.

Kaže da je uspeo da pronađe

Britanski istoričar tvrdi da Titova poruka nije mit

Dugo se verovalo da je poruka koju je Tito uputio Staljinu mit i da pismo ne postoji, ali je britanski istoričar Sajmon Sibag Montefjore uspeo da ga pronađe i objavi u knjizi.

Sajmon Sibag Montefjore u knjizi navodi da mu je to jedno od omiljenih pisama - kratka poruka koju je Josip Broz uputio Josifu Staljinu nakon nekoliko neuspešnih pokušaja sovjetskog vođe da organizuje atentat na njega.

- Montefjore je u jednom intervjuu rekao da je pronašao taj dokument u Staljinovom ličnom sefu i tek mnogo godina kasnije je on predat državnim arhivima. Tito i Staljin su imali vrlo specifičan odnos. Staljin je uvek govorio da je Tito njegov najbolji učenik, a Broz je jedini preživeo komunističke čistke '36. i '37. u Moskvi. Verovatno nikad nećemo saznati čitavu istinu, ali je ta priča zanimljiva, golicava i gotovo filmski zavodljiva - navodi Nenad Dropulić, prevodilac Montefjoreovih dela na srpski jezik.

Sumnje u to prvi je izneo jedan od ljudi iz Titovog obezbeđenja i njegov saborac, general Milan Žeželj, a u svojoj knjizi "Brozovi strahovi" opisao je Miladin Adamović. Naime, prema Žeželjevim tvrdnjama, 1947, kada odnosi Tita i Staljina više nisu bili tako sjajni, jugoslovnski maršal se razboleo od napada slepog creva, nakon čega je ustanovljeno da mora na operaciju. Iako je tada cela jedna soba u Titovoj rezidenciji preuređena u operacionu salu, sa svim lekarima i drugim medicinskim osobljem, iznenada su se pojavili ruski specijalisti, s porukom da ih je lično Staljin poslao da pomognu Titu.

Tito ih je potom primio, kako tvrdi Žeželj, navodno zbog toga da se ruski vođa ne naljuti i da se ne bi dodatno zaoštrili odnosi sa Kremljom. Ostalo je zabeleženo i da su operaciju zaista izvršili Rusi, ali da Titu posle toga nije bilo dobro, odnosno da mu se rana zagnojila, pa se pretpostavilo da su medicinski instrumenti kojima je operisan bili "zatrovani".

Da se radi o pokušaju atentata zaključili su Titovi saradnici koji su primetili i da se ruski hirurzi ponašaju veoma neuobičajeno. Prema Žeželju, ruski lekari su se ponašali izgubljeno, mnogo su pili i pušili i bili veoma nervozni, bauljajući pripiti po rezidenciji.

Žeželj ih je zbog toga zaključao u sobu i pozvao Titove lekare, koji su potom uspešno obavili novu operaciju. Kada je ta "zavera" Staljinova otkrivena, ruski lekari su vraćeni Staljinu u kovčegu.

Posle svih tih silnih neuspelih atentata Tito je, navodno, Staljinu poslao sledeću poruku:

- Druže Staljin, prestani slati svoje agente u Jugoslaviju s nalogom da me ubiju. Uhvatili smo već sedmoricu tvojih ljudi koji su nameravali da to učine. Ako se to ne obustavi, ja ću biti prinuđen da pošaljem čoveka u Moskvu i, ako to učinim, neće biti potrebno da šaljem drugog.

Taj dokument se, prema nekim tvrdnjama, nalazi u arhivu NKVD.

Kurir.rs