POSTOJI 6 ZNAKOVA ZA UZBUNU I SVAKI SE RAZLIKUJE U ODNOSU NA OPASNOST: Evo da li svaki grad ima sirenu i u kom slučaju se oglašava

Ako čujete zavijajući neprekidni ton sirene u trajanju od 60 sekundi, on, ukazuje na vazdušnu opasnost. Ako je taj ton jednoličan traje 20 sekundi, pa se izgubi na 15, pa opet ponovi 20 sekundi, znak je da preti opanost od požara. Ako sirena pušta jednoličan ton u trajanju od jednog minuta, opasnost je prošla. Sutra, ako bi ne daj Bože, Srbija bila u vazdušnoj opasnost, u svakom gradu bi se uključila sirena kaže Živko Babović, načelnik Uprave za upravljanje rizikom Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova u čijoj je nadležnosti Sistem za javno uzbunjivanje stanovništva.

Jedinice lokalne samouprave su dužne da po zakonu održavaju postojeće alarme, sirene, ali i da izrade akustičnu stidiju, što znači, kako objašnjava Babović, da treba da im se uradi studija gde sirene treba postaviti, u kom delu teritorije opštine, gde je najbolja čujnost da građani mogu da čuju sirene i znakove za opasnost, a takođe su dužne da nabavljuju i postavljaju nove sirene.

Svaki grad ima sirene

- Veoma je bitno naglasiti da je Srbija kompletno pokrivena sirenama a da je najbolja situacija na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. I na svim hidroakumilacijama imamo oko 120 sirena, kao bi se stanovništvo na vreme uzbunilo u slučaju nekih teških havaraija na branama i akumulacijama - navodi Babović.

On kaže da ne postoji grad u Srbiji a da nema nijednu sirenu. Prema njegovim rečima, postoji 6 signala za uzbunu, odnosno u odnosu na vrstu opasnosti one puštaju različit zvuk.

- Signali su propisani odavno. Imamo 6 signala za javno uzbunjivanje. Prvi signal je opšta javna mobilizacija, zatim imamo opasnost od vazdušnog napada, imamo opasnost od radiološke, hemijske, biološke opasnosti, zatim od požara, i od elementarnih nepogoda. I naravno šesti znak je prestanak opasnosti. To je po pravilniku koji je na snazi - navodi Babović.

Da bi alarmirali sirene za vazdušnu opasnost, Sektor za vanredne situacije MUP-a mora da dobije znak od Ministarstva odbrane.

- Znak za vazdušnu opasnost je neprekidni zavijajući ton koji traje 60 sekundi, a za prestanak je neprekidan jednoličan ton u trajanju od jednog minuta. Ako smo u opasnosti od požara onda je to jednoličan ton koji traje 20 sekundi, pa onda pauza od 15 sekundi, pa opet zvuk koji traje 20 sekundi - kaže Babović.

Sistem za javno uzbunjivanje stanovnistva, kako ističe se konstantno unapređuje. Prema njegvim rečima u poslednjih 4,5 godina intenzivno se radi na izradi studija akustičnosti i projekata za uzbunjivanje i uključivanje sirena daljinskim sistemom.

- Recimo, Grad Beograd uradio je svoju akustičnu studiju i uradio je dobar projekat koji treba da se ralizuje - sistem javnog uzbhunjivanja na svom postoru, koji će daleko povećati broj sirena u Beogradu. To je kapitalni projekat, koji je biti zavrsen u toku ove i iduće godine. Zatim smo u Smederevu, uradili novu akustičnu studiju, pa će sa jednog mesta uključivati sve sirene, isto je to urađeno u Zrenjaninu, Nišu.

Ko gleda u nebo?

Nebo iznad naše zemlje i vazdušnu opasnost prati 126. vojna brigada, odnosno ona osmatra i neprekidno kontroliše vazdušni prostor. Jedan penzionisani pripadnik ratnog vazduhoplostva i protivvazduhoplovne odbrane Ministarstva odbrane objasnio nam je kako ona funkcioniše i kada šalje signal da se pale sirene.

- Ima sistem osmatranja i navođenja, to radi 126. vojna brigada. Oni imaju radarske centre po Srbiji i osmatraju vazdušni prostor iznad naše zemlje, a donekle mogu da uhvate i vazdušni prostor van granica Srbije. Ukoliko se u vazdušnom prostoru uoči letelica ili grupa letelica, za koje se može osnovano sumnjati da bi mogla da ugrozi vazdušni prostor Srbije, da je reč o vojnim snagama, onda se redovnim kanalima komunikacije uzbunjuje Sektor za vanredne situacije MUP-a - kaže ovaj vojni penzioner.

Na pitanje da li mogu neprijatelji da nas iznenade, kaže da ne.

- Retko se može dogoditi da mi možemo biti u potpunosti iznenađeni. Postoje obaveštajni podaci koji ukazuju da li bi to moglo biti moguće, pa se to unapred očekuje, kao što je bilo 1999. godine. Tada smo imali jasne pokazatelje da će nas napasti. Naše jedinice su odmah po uočavanju grupe neprijateljskih aviona alarmirale svoje procedure, između ostalog i Centar za uzbunjivanje - kaže ovaj penzionisani pripadnik vojske.

(Kurir.rs/Telegraf)