Informacione tehnologije donele su mnoge pogodnosti, ali i otežavajuće okolnosti. Istraživanja pokazuju da više od polovine pripadnika starije generacije nikada nije koristilo računar. Da bi se upustili u avanturu korišćenja novih tehnologija, često im je potrebna pomoć mlađih članova porodice.

Zakazivanje kod lekara, registracija za vakcinaciju i slično. I starije generacije u eri kompjutera i interneta prinuđene su da se prilagode novim tehnologijama. Neki zatraže pomoć od dece, unuka ili prijatelja.

"Korišćenje zavisi, na primer, od toga da li ima nekoga u porodici ko želi da im pomogne da koriste te nove tehnologije jer se stariji ljudi bore s tim. Često im je potrebna pomoć unuka, dece, da bi mogli da je koriste. Nedavno smo uradili istraživanje koje je pokazalo da u suštini trećina ljudi priznaje da ne može da koristi tu tehnologiju samostalno, već da im je potrebna pomoć drugih", objašnjava Miroslav Koren, menadžer za Istočnu Evropu kompanije Kasperski.

Grozdani Čelenković deo porodice živi u inostranstvu, da bi ih čula i videla morala je da savlada korišćenje računara i pametnog telefona.

U početku je koristila Skajp, a sad koristi Vajber. Najpre joj je bila potrebna pomoć za korišćenje novih tehnologija.

"Moj sin je profesionalni programer i on to stručno, kad bi trebalo nešto, on to stručno objašnjava i meni je to teže da 'pokačim'. Za svaki slučaj, imam od moje prijateljice decu koja su studenti, koja mi u svako doba dana lično ili preko poruka pomognu na nekom problemu", kaže Grozdana.

Od početka pandemije broj starijih ljudi koji koriste nove tehnologije je u porastu.

Većina kada moraju u izolaciju, žele da ostanu u kontaktu sa članovima porodice i prijateljima. I vakcinacija je u tome imala udela, jer je starija populacija bila prioritet.

Na portalu e-Uprave trenutno je oko 1.200.000 registrovanih građana, od toga 150.000 starijih od 60 godina.

"E-uprava je dobro uradila još kad je počela zamena zdravstvenih legitimacija i već tad sam se registrovala. I to je bilo zgodno da se ne bi čekali redovi", ističe Grozdana Čelenković.

profimedia0516356305.jpg
Foto: Profimedia

Direktor Kancelarije za IT i e-Upravu Mihajlo Jovanović priznaje da, ono što možda jeste prepreka, to je sama registracija na portalu.

"Zbog toga se trudimo da ti procesi budu što jednostavniji, što više usluga omogućimo i bez ikakve registracije. Takođe, građani sve više žele da koriste usluge na svojim mobilnim telefonima i u tom smislu naš portal je prilagođen mobilnom telefonu i tabletima, tako da sve više građana to radi sa mobilnog aparata", napominje Jovanović.

Bilo je nepoverenja, ali su vremenom shvatili prednosti elektronske uprave, koliko štedi vreme, i sve je više starijih građana koji se javljaju.

Raste i broj onih koji zovu kontakt-centar da im pomogne da se registruju na portalu elektronske uprave. Ali, nije samo problem u savladavanju e-veština.

"Problem je u tome što stariji ljudi, koji nisu toliko tehnički edukovani, moraju da budu obazrivi u vezi sa sajber bezbednošću kada koriste nove tehnologije jer mogu biti predmet internet prevara", upozorava Miroslav Koran iz kompanije Kasperski.

Prema podacima Zavoda za statistiku za prošlu godinu, u poslednjem tromesečju, trećina ispitanih starijih je koristilo računar, a 59 odsto nikad nije.

Internet je koristilo 33,9 odsto najviše za video-pozive, čitanje onlajn novina, slanje poruka i traženje informacija o zdravlju, dok samo 12 odsto njih koristi internet bankarstvo, a 70 odsto nikad nije kupovalo preko interneta.

(Kurir.rs/RTS)