STUDENTI, OVO JE VAŽNO DA ZNATE! 2 su načina da prijavite profesora koji vas seksualno uznemirava! PREDATOR MOŽE BITI SUSPENDOVAN

Student koji doživi zlostavljanje na fakultetu može da se bori na dva načina, zavisno od toga da li želi da otkrije identitet ili ne

Prva faza je, objašnjava ona, konsultativni postupak, kada se student obraća osobama od poverenja koje su u službi za informisanje.

- Njima govori šta se desilo i vrši se procena da li je u pitanju seksualno uznemiravanje ili seksizam. Student tu dobija informaciju o proceduri, postupku, svojim pravima, kada može da prijavi i koliki je rok zastare. Ako student odluči da ne uđe u postupak, dekanu može da se predloži da se na fakultetu unese promena u radu koja se odnosi na tog određenog profesora, ali i druge, kao opšte pravilo rada, da, na primer, na usmenom ispitu student ne bude sam s profesorom, nego da unutra budu, na primer, tri studenta - kaže Tanja Ignjatović i objašnjava šta se dešava ako se student odluči da prijavi profesora.

Poverljivost - Ako student ide u postupak, mora da popuni obrazac gde unosi podatke i opis događaja. To razmatra komisija sačinjena od predstavnika fakulteta, među kojima nekad ima i predstavnika studenata. Komisija mora da čuva poverljivost podataka studenta. Oni razmatraju pritužbu, razgovor, dekan uzima izjavu od osumnjičenog i komisija odlučuje da li se desilo seksualno uznemiravanje. Ako ga je bilo, komisijska odluka ide dekanu, a on ima ovlašćenje da sprovede mere disciplinskog postupka - kaže Ignjatovićeva i dodaje da student može, ako želi, i da se obrati tužilaštvu i pokrene krivični postupak za krivično delo seksualno uznemiravanje. Inače, studentkinje u slučaju problema uvek mogu pozvati Autonomni ženski centar za savet, a studentkinje i studenti Viktimološki centar.

Kako se manifestuje Psihologinja Ignjatović kaže da posledice seksualnog uznemiravanja mogu biti različite.

- To mogu biti napetost, razdražljivost, strepnja ili strah, depresivno raspoloženje, gubitak poverenja u sebe i u druge ljude, nesigurnost u vlastitu percepciju i procene situacije, konfuzija, osećaj krivice. Manifestuju se i na saznajnom planu kao gubitak koncentracije, pažnje, volje za učenjem, izostajanjem sa nastave, izbegavanjem aktivnosti na fakultetu. Sve navedeno može stvoriti i fizičke posledice, poput umora, nesanica, migrene, mučnine i drugih funkcionalnih smetnji.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže za Kurir da je uvek tu za žrtve.

- Ponašanje profesora sa pojedinih fakulteta za svaku osudu. Institucija zaštitnika građana im stoji na raspolaganju da im u svakom slučaju pružimo konkretnu podršku i u svako doba ću ih primiti. Neću nekoga da sekundarno viktimizujem, već ću da mu pružim podršku - kazao je zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Kurir.rs / S. Trajković