On predstavlja organizaciju koja u bliskoj saradnji sa Univerzitetom i akademskom zajednicom obezbeđuje infrastrukturu i usluge za pomoć inovativnim preduzećima u ostvarivanju poslovnih uspeha na tržištu, posebno u oblasti visokih tehnologija.

Oko objekta je parking, kao i uređen park sa fontanama, a u podrumu zgrade se nalaze garaže i fites centar površine 400 kvadrata. Trebalo bi istaći da je izgradnja NTP koštala je 12,5 miliona evra sa svim okruženjem, a to podrazumeva i izgradnju kolektora za atmosferske vode.

Vladislav Ćosić ispred kompanije "Canandi" kaže da se ta firma bavi proizvodnjom naprednog sistema za zaštitu pasa u lovu.

"Sve je proizišlo iz tesne saradnje profesora i mladih inžinjera u privredi. Prepoznali smo izuzetno veliki problem sa kojim se lovci suočavaju i želeli smo da taj problem rešimo. Canandi, kao proizvod, je jedan od prvih na tržištu koji poseduje pametnu mrežu lovaca koja omogućava deljenje najvažnijih informacija u lovu. Informacije između lovaca se dele u ofline režimu, dakle nije potreban nikakav mobilni signal da bi lovci mogli međusobno da komuniciraju", rekao je Ćosić.

On kaže da je mladim ljudima veliki poduhvat da pristupe bilo kom start ap-u zato što imaju prilike da mnogo toga nauče relativno dosta brzo.

"Pogotovu u industriji gde su start ap-ovi, gde se sve odvija tako brzo i tako dinamično. Neverovatna je velika prilika i neverovatno je velika privilegija raditi na ovako nečemu što je i veliko i zanimljivo", rekao je Ćosić.

Prema njegovim rečima Naučno-tehnološki park je odlična institucija koja pomaže generalno start ap-ovima u razvoju i konekciji između različitih kompanija i prometu informacija koje su izuzetno važne za razvoj poslovanja.

"Tako da smatram da je uz dobro mentorstvo i uz dobre konekcije, koje pruža Naučno-tehnološki park, ovo stvarno jedna sjajna prilika za sve mlade ljude", rekao je Ćosić.

Istakao je da oni kao kompanija teže ka tome da tamo gde su se oni nekada spoticali, olakšaju drugim kompanijama da te etape u razvoju premoste mnogo lakše.

"Samim tim se trudimo da pokažemo dobar primer svim ostalim start ap-ovima koji treba da slede. Pored toga što gledamo da pomognemo, s jedne strane još uvek smo željni znanja i još uvek želimo da učimo od ostalih kompanija koje imaju više iskustva od nas. Mogu da kažem da smo tu negde na sredini, da uspešno balansiramo i jednu i drugu stranu", rekao je Ćosić.

Marko Dimitrijević ispred firme SOZAP kaže kako se oni bave proizvodnjom video igara, izradom video igara za mobilne telefone i tablet uređaje.

"Krenuli smo pre nekoliko godina iz omanjeg stana, ovde u Nišu. Sada smo, kao što i sami znate, u Naučno-tehnološkom parku ovde, od samog početka", rekao je Dimitrijević.

On ističe da bi kao najveću prednost Naučno-tehnološkog parka izdvojio kompanije koje su u njoj.

"Tu su i start ap-ovi, razvojne kompanije i naravno ljudi koji vode ovaj NTP. Ne bih se možda toliko fokusirao na sam izgled objekta, koji je verovatno najbolji u Nišu, a i šire. Fokusirao bih se samo na ljude koji rade u njemu i ostale kompanije. Pored nas ovde postoje još neke kompanije koje se bave gejmingom, sa kojima imamo određenu saradnju. Prisutni su i start-up-ovi koji tek kreću a mi znamo kako je bilo nekad kada si start-up i kad tek krećeš sa gejmingom. I zato smo mi tu da njima pomognemo", rekao je Dimitrijević.

Napominje da su pored toga oko njih i nekoliko fakulteta.

"Pre svega bih izdvojio Elektronski fakultet, koji je nama jako bitan kako bi studentima, koji su tek završili Elektronski fakultet približili gejming. Elektornski fakultet izbacuje odličan kadar koji je nama jako zanimljiv", rekao je Dimitrijević.

Kaže kako se trude da naprave što bolji ekosistem. Cilj im je da od početka, "kad neko ima samo želju da se bavi izradom video igara", da ima i podršku, koja će tu želju da mu ostvari.

Tihomir Đurković ispred kompanije "Bee Hold" ističe da je njihov koncept nastao od jednog njegovo kolege koji se bavi pčelarstvom i čija porodica se generacijama bavi pčelarstvom.

"I još dva člana našeg tima su takođe bave time iz hobija. Osim te neke infrastrukturne podrške nama je od izuzetno velike važnosti i sama institucionalna mentorska podrška, koju dobijamo od Naučno-tehnološkog parka u Nišu. Mi smo uspeli da za relativno kratko vreme prikupimo značajan iznos sredstava koji nam omogućava da razvijemo naš uređaj kako treba. Ova tehnologija nije jeftina, tako da su nam finansije neophodne", kaže Đurković.

Uz sve to, kaže on, i uz razvoj poslovanja i svih propratnih stvari - od marketinga, prodaje i tako dalje - ljudi koji rade u Naučno-tehnološkom parku im uvek stoje na raspolaganju za svaki vid saveta i podrške.