MENE SU POSLALI IZ ŠTABA: Ovaj doktor je bio inspiracija za čuvenu repliku u filmu "VARIOLA VERA"! Vodio je čak 8 karantina (FOTO)

Dobro veče, mene su poslali iz štaba. Ja ću vam pomoći - čuvena je rečenica iz kultnog filma "Variola vera" Gorana Markovića, u kadru kada tog marta 1972. godine u skafanderu dolazi lekar u zamandaljenu Dermatovenerološku kliniku u Beogradu, koja je bila u karantinu zbog izbijanja epidemije velikih boginja.

U štabu, kako navodi prof. Radovanović, bilo je još dvoje epidemiologa - dr Aleksandra Banković i prof. dr Slobodan Krajinović, koji je malo pre epidemije imao infarkt, pa je povremeno angažovan.

- Kada je 22. marta u "Torlaku" potvrđena variola kod Nedžiba Mumdžića, brata Latifa Mumdžića, koji je s nejasnom dijagnozom lečen na Kožnoj klinici, a umro u Prvoj hirurškoj 10. marta, istog dana u 13.08 obe klinike milicija je stavila u karantin. A infektolog dr Živadin Perišić ja smo prvi tamo otišli narednog dana. Na kožnoj su bili ogorčeni što su ostavljeni sami. Bio sam jedini epidemiolog koji je redovno išao u te klinike, iz kojih su svi koji dobiju simptome prebacivani u karantin u motelu "1.000 ruža". Više sam tamo odlazio kao Majka Tereza, kao psihološka potpora, da ih umirim - kaže prof. Radovanović i dodaje:

- Sticajem okolnosti upravo ja sam motel "1.000 ruža" privremeno rekvirirao. Padao je mrak tog 25. marta kad sam ušao, a kelner će mi: "Mladi gospodin želi?", na šta sam brzo rekao: "Upravnika". Inače, vodio sam svih osam karantina, pa su me verovatno zato ljudi i tražili u filmu Gorana Markovića.

Profesor pamti i kako je stalno jurio zaražene i njihove kontakte kako bi ih izolovali.

- Sećam se neke kafanske pevačice, nije bila profesionalna prostitutka, pre devojčurak koji je pokušavao da se probije, da ne mora u svom selu da kopa njivu. Imala je neke promene na obrazima, pa ju je lekar sa železničke stanice poslao u karantin "1000 ruža", a zatim je prebačena u motel "Šumadija" iza Avale, u kom je spletom okolnosti provela čitavih mesec dana. Ona tvrdi da se poljubila s Tozovcem i šefom narodnog orkestra Tošom Elezovićem. Trčim u Tozovčevu kuću, pomislim, ako su se zaista poljubili, ko zna s kim se sve on narednih dana susretao, napunićemo čitav jedan hotel. Ali ispostavilo se da je ona sebi davala na značaju, da jeste pokušala s Tozovcem, al' ju je on otkačio, a Toša ju je video samo iz daljine - uz osmeh se seća prof. Radovanović, koji je i jednog čoveka oko ponoći, dok je lila kiša, našao pod strehom "Šumadije":

- Jadan, trebalo je sutradan da izađe iz karantina, ali pevačica se zainatila da će ga osvojiti i on pobegao da ga se ne dočepa i da se on ne ogreši, bio je porodični čovek.

Ostao mu je u sećanju i mladi, lepuškasti milicajac koji je u motelu "Nacional" trebalo da sedi na stolici u hodniku i održava red i mir među omladinom, jer je tu bilo dosta učenica medicinske škole.

- I dođem posle ponoći - prazna stolica. Nađem ga dopola golog u sobi s jednom devojkom. Ali nisam ga prijavio da mu ne uništim karijeru. A i kako je bilo obostrano, shvatio sam da je najbolje praviti se lud - smeje se prof. Radovanović.

Ali, šalu na stranu, epidemija je bila strašna. Zvanično je odnela 35 života, dok je bilo 175 obolelih, mada se uvek sumnjalo u te brojke. Situaciju je u startu pogoršalo kasno otkrivanje zaraze. Derviš Ibrahim Hoti iz sela Danjani kraj Orahovca, koji je bio nulti jugoslovenski slučaj, pokupio je variolu u Iraku, na povratku s hadžiluka, s kog je kući došao 15. februara. Kao atipičan slučaj, jer je ipak nekako bio vakcinisan, širio je zarazu, koja je stigla i do Novog Pazara, Čačka i Beograda preko učitelja Latifa Mumdžića, s kojim su mu se negde u Đakovici slučajno ukrstili putevi. Tek 15/16. marta je potvrđeno da je variola na Kosovu, a 22. i u Beogradu.

On napominje da je SFRJ bila ipak spremna da se suoči s takvim izazovima.

- Postojale su rezerve sanitetskog materijala, objekti određeni da budu karantini u slučaju zaraze, naši stručnjaci išli su po svetu da se upoznaju sa zaboravljenim bolestima, a i odlučivala je struka, a ne politika. Doduše, stizala nam je i silna pomoć iz celog sveta, pre svega u vakcinama, jer je bio opšti interes da se variola suzbije - objašnjava prof. Radovanović i dodaje:

- Za šest nedelja vakcinisano je 18 miliona ljudi. Narod je verovao autoritetima i doktorima, nije bilo antivaksera. Epidemija je suzbijena u rekordnom vremenu, čime su i iz SZO bili fascinirani.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić