Pojedini mediji prenose da je Kanađanin poznat pod imenom Wali, koji slovi za najboljeg snajperistu na svetu stigao, došao da se bori na strani Ukrajinaca ali da su ga Rusi ubili posle samo 20 minuta nakon što je krenuo u akciju u Mariopolju!

Zvanična informacija o ovome nije stigla ni od jedne od zaraćenih strana, tako da mnogi veruju da je u pitanju samo ruska propaganda. S druge strane, na društvenim mrežama prukrajinska glasila veličaju Kanađanina uz tvrdnje da je od svog dolaska već ubio 11 ruskih vojnika.

Inače, o ovom snajperisti se veoma malo zna, a španaka Marka navodi da je iskustvo verovatno stekao u Avganistanu i Iraku. Pre nekoliko godina, tada je svuda naveden kao neimenovani Kanađanin, postao je nosilac službenog rekorda u potvrđenom nadužem hicu! U Iraku je pogodio svoju metu sa čak 3.450 metara. BBC je objavio da je vojnik pucao s jedne višespratnice i da je metak letio 10 sekundi pre pogotka.

Ovo su snajperisti koji su uz njega u Top 5 po preciznošću sa velikih udaljenosti.

2.475 metara - Britanski snajperista Craig Harrison s dva je precizna hica ušao u Ginisovu knjigu rekorda kada je sa svojim snajperom L115A3 upucao dvojicu Talibana južno od grada Musa Qala u Afganistanu

2.430 metara - Ništa manje impresivan nije ni hitac Roba Furlonga, pripadnika kanadske pešadije, 2002. u Afganistanu. U tome mu je pomogla McMillan Tac-50 puška.

rob-furlong.jpg
Facebook 

2.310 metara - Samo nekoliko dana pre pogotka Roba Furlonga, Kanađanin Arron Perry je ubio neprijatelja 12.7 mm McMillan Tac-50 snajperom. Ono što ga čini posebnim je činjenica da je putanja zrna trajala četiri sekunde i imala vertikalni pad od čak 44,5 metra.

2.300 metara - Narednik Bryan Kramer je 2004. u Iraku s krova zgrade puškom Barrett M82A1 pogodio je neprijateljskog vojnika iz svog prvog pokušaja.

vasilij-zajtsev-1942.-godine.jpg
Wikipedia 

Snajperista sa najviše potvrđenih ubistava bilo je tokom Drugog svetskog rata, a uglavnom su bili Sovjeti. Osim onog na prvom mestu koji je ubijao Sovjete. Njih desetorica zvanično su ubili 4.579 ljudi!

10. Stepan Vasilievič Petrenko - 422 ubijena

Bio je jedan od najbolje utreniranih snajperista koje je "proizveo" Sovjetski Savez. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza, najvećeg ordena SSSR za junačka dela.

9. Vasilij Ivanovič Golosov - 422 ubijena

Tokom Drugoga svetskog rata 261 snajperista Sovjetskog Saveza bio je nagrađen titulom "Istaknuti snajperista". Poginuo je sa još 70 snajperista koje je SSSR izgubio tokom Drugoga svetskog rata. Posthumno je odlikovan medaljom Heroja Sovjetskog Saveza.

8. Fjodor Trofimovič Djačenko - 425 ubijenih

"Pokret preciznih strelaca" osmišljen je 1932. godine u Sovjetskom Savezu, a idejni pokretač bio je Kliment Vorošilov, po kojem su i neki tenkovi dobili ime (KV). Kako bi lakše neutralisali neprijateljske vođe i ostale mete sa sigurne udaljenosti, sovjetski vojni vrh odlučio je da trenira stotine hiljada strelaca. Fjodor je bio jedan od njih. Ukrajinski heroj primio je medalju Heroja Sovjetskog Saveza 1944. godine.

Snajperistkinje

Ljudmila Pavličenko - 309 pogodaka

Za razliku od drugih zemalja, Sovjetski Savez je prihvatao i žene kao snajperiste pa je 1943. godine u službi bilo preko 2.000 žena. Početkom 1941. tada 25-godišnja Ljudmila Pavličenko studirala je istoriju u Kijevu, a godinu dana kasnije postala je najopasnija snajperistkinja svih vremena koja je ubila 309 osoba, od čega 39 nemačkih snajperista.

Ljudmila Pavličenkofoto: Wikipedia

Kad je postala poznata, nakon bitaka za Odesu i Moldaviju, Pavličenko je prebačena na Krim i poslana u bitku za Sevastopolj. Zbog svoje reputacije, počeli su joj davati sve opasnije zadatke. Osam meseci se borila u Sevastopolju, nekoliko je puta ranjena. Postala je poznata i kao deo propagande kojom se koristila Crvena armija, te je čak bila pozvana u posetu Beloj kući. Postala je tako prva pripadnica sovjetske vojske koja je stupila u rezidenciju američkog predsednika. Nakon rata je magistrirala u Kijevu, a njena priča prikazana je u filmovima "Bitka za Sevastopolj" i "Neuništiva".

7. Fjodor Matvejevič Okhlopkov - 429 ubijenih

Nedugo nakon što su se on i brat prijavili u Crvenu armiju, brat mu je poginuo. Nakon toga, Fjodor je obećao da će osvetiti brata. Snajperom je ubio 429 neprijatelja, a mitraljezom još više. Okhlopkov ima čak preko 1.000 potvrdđenih pogodaka s različitim modelima oružja. Teško je ranjen čak 12 puta. Odlikovan je 1965. medaljom Heroja Sovjetskog Saveza.

6. Mikhail Ivanovič Budenkov - 437 ubijenih

U svakoj jedinici mogao se pronaći barem jedan snajperista. Budenkov je bio vrlo uspešan, a eliminisao je mnogo neprijatelja i mitraljezom. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 1945. godine.

5. Vladimir Nikolaevič Pčelintsev - 456 ubijenih

Nikada nije dobio najviši orden svoje zemlje. Pogotke snajperista je u ratu obično mogao da potvrdi vojnik koji motri na njega. Obično su bila dva vojnika u snajperskom timu - snajperista i onaj koji ga motri. Neki snajperisti nisu dobili medalju Heroja Sovjetskog Saveza baš zato što nisu imali one koji će brojati pogotke.

Dejan Berić

Srpski snajperista u Ukrajini, u Srbiji mu preti robija

Jedan od najpoznatijih srpski plaćenika koji su svojeveremeno otišli na ratište u Ukrajinu je snajperista Dejan Berić. On se 2014. godine dobrovoljno pristupio proruskim snagama u Donjecku. Više puta je ranjavan. Ratno iskustvo stekao je 1999. godine kao pripadnik Vojske Jugoslavije.

Dejan Berićfoto: Facebook

Beriću zbog učestvovanja u ratnim pohodima u inostranstvu preti kazna zatvora do deset godina u Srbiji. Od primirja u februaru 2015 je uglavnom odsutan sa fronta, te se kao propagandna figura pojavljivao u pro-ruskim medijima. Napisao je knjigu "Kad mrtvi progovore", a po njemu je snimljen i dokumentarni film o snajperistima u Donbasu.

4. Ivan Nikolajevič Kulbertinov - 489 ubijenih

Jedan od manje poznatih snajperista kao i Vladimir Nikolaevič Pčelintsev. Sa svojih 489 pogodaka dolazi na listu najboljih snajperista Drugog svetskog rata.

3. Nikolaj Jakovlevič Iljin - 494 ubijenih

Holivudski film iz 2001. godine "Neprijatelj pred vratima" priča o Vasiliju Zajcevu, poznatom ruskom snajperisti i nosiocu medalje Heroja Sovjetskog Saveza. Iako Zajcev nije bio jedan od najboljih sovjetskih snajperista, postigao je 225 potvrđenih pogodaka uz 11 ubijenih neprijateljskih snajperista u samo dva meseca borbe za Staljingrad. O ubojitom strelcu Nikolaju Jakovleviču Iljinu nikada nije snimljen film. Bio je snajperista u 50. gardijskoj diviziji i borio se u Staljingradu. Bio je bravar pre pocetka rata. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 1943. godine. Te godine je i poginuo.

Pobeđuju

Snajperisti Vojske Srbije veoma obučeni

U Centru za obuku kopnene vojske u Požarevcu vrši se specijalistička obuka vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka koji se obučavaju za snajperiste. Šestonedeljna obuka se vrši poluautomatskom snajperskom puškom 7,9 mm M76 i dalekometnom puškom 12,7 mm M93.

Inače, snajperisti Vojske Srbije su veoma obučeni. Kao primer toga navešćemo da je 2019. godine na Međunarodnim vojnim igrama desetar Ivan Obrenović osvojio prvo mesto u konkurenciji mešovitih snajperskih parova iz 21 zemlje. Obrenović, pripadnik Specijalne brigade, takmičio se u paru sa pripadnikom oružanih snaga Uzbekistana.

Ivan Obradović (treći sleva)foto: Vojska Srbije

Godinu ranije u takmičenju mešovitih snajperskih parova potporučnik VS Đorše Lapčevic osvojio prvo mesto. Inače, "Snajperska granica" jedna je od 32 vojne discipline na Međunarodnim vojnim igrama koje se održavaju istovremeno na 21 poligonu u 10 zemalja: Rusiji, Azerbejdžanu, Jermeniji, Belorusiji, Indiji, Iranu, Kazahstanu, Kini, Mongoliji i Uzbekistanu.

2. Ivan Mikhailovič Sidorenko - 500 ubijenih

Sovjetski prvi snajperista Ivan Mikhailovič Sidorenko borio se u borbama za Moskvu, a sam je naučio da gađa iz snajpera. Borio se za 1. baltički "Front". Ranjen je tri puta. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 1944.

1. Simo Hajhe - 505 ubijenih

Finski strelac Simo Hajhe poznat je po najviše potvrđenih pogodaka svih vremena. Svih 505 vojnika koje je Simo Häyhä pogubio bili su pripadnici Crvene armije. Crvena armija dala mu je nadimak "Bela smrt". Uvek je bio obučen u zimsku maskirnu uniformu a masovno je ubijao sovjetske vojnike tokom Zimskog rata od 1939 - 1940.

simo-hajha.jpg
Wikipedia 

Prosečno je ubijao pet ljudi dnevno. Najviše je ubijao bez optičkog nišana. Često je znao da stavlja sneg u usta kako bi prikrio vodenu paru koja ga je mogla otkriti. Napori Crvene armije da ga ubiju bili su uspešni nakon što ga je sovjetski vojnik pogodio u donju vilicu. Pola obraza mu je otkinuo metak. Vratio se svesti nakon šest dana, a tada su Sovjetski Savez i Finska već potpisali primirje. Nagraden je krstom Slobode, krstom Bitke za Kolau i Medaljom Slobode za svoje napore u odbrani Finske.

Kurir.rs

Bonus video:

11:13
Stručnjaci tvrde da rat ulazi u opasnu fazu DRON U ZAGREBU POKAZAO DA NIKO NIJE DALEKO Izvor: Kurir televizija