ZA SAMO 55 DANA POBEĐENA SMRTONOSNA BOLEST Zašto niko u Beogradu tad nije pio rakiju, kako je JEDAN ČOVEK ZARAZIO ČAK 38 LJUDI!

Kad je prvog dana te nove 1972. godine autobus bitoljskog "Transkopa", s raketom kao zaštitnim znakom, krenuo put Meke, niko živi nije mogao ni da sanja da će 15. februara, kada derviš Ibrahim Hoti, sa još 25 putnika, prispe u Orahovac, ko raketa biti lansirana epidemija variole vere u Jugoslaviji. Pokazaće prve pukotine sistema, ali i da država i te kako radi i da s njom nema šale, pa će za 55 dana poslednja epidemija variole u Evropi biti okončana!

Nesrećni Ibrahim Hoti iz sela Danjani kraj Orahovca, koji je na bagdadskom pazaru sa suvenirima pokupio i variolu, je, kako beleži istoričarka prof. Radina Vučetić u knjizi "Nevidljivi neprijatelj variola vera 1972", kao i same hadžije, odmah targetiran u medijima u Beogradu, ali i Zagrebu kao krivac.

- Ovde su bili pogubni ustavni amandmani iz 1971, kojima je počelo rastakanje federacije, a posle kojih nije više bilo ni saveznog ministarstva zdravlja, već je pomoćnik u ministarstvu rada bio zadužen za zdravstvo. I tako je postojala samo preporuka, u skladu s preporukom SZO, da se na hadžiluk ide avionom, što je sigurnije zbog direktnog odlaska i sanitarnih punktova, a ne autobusom, kako su mnogi činili, pa danima putovali i svraćali svugde - priča za Kurir epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović, koji je odmah po potvrđivanju variole u Beogradu postao član gradskog Štaba za karantinske bolesti.

Oko 2.700 hadžija iz SFRJ išlo je 1972. u Meku i Medinu, od kojih čak polovina autobusom, ali jedino je ovaj "Transkopov" bus, što će i presudno biti, svraćao u derviška svetilišta u Iraku, koji je krio pojavu variole. I nisu krivi derviši, kriv je sistem koji je dozvolio rupe, pa su turističke agencije mogle da rade šta hoće, carinici da žmure i propuštaju autobuse.

Ako je za utehu, hadžije su morale da se vakcinišu protiv velikih boginja pre puta. Ali jedino se kod Hotija, od svih iz autobusa, razvila variola, a priča je da je zato što je vakcinu, koja se davala na zagrebanu kožu, po dobijanju potvrde o pelcovanju, obrisao alkoholom i vatom. Zato je i bio atipičan variola bolesnik, s vrlo blagim oblikom, pa ga niko nije prepoznao, a bolest je širio.

- Promakao nam je Hoti, kao indeksni bolesnik, i čak 11 ljudi koje je zarazio (bolesnik od variole zarazi do pet ljudi), od kojih osmoro 21. februara, kada je bio u Đakovici. Među njima negde i učitelja Latifa Mumdžića iz Dobrog Dola kod Tutina, koji je verovatno i oborio svetski rekord kao superprenosilac direktno zarazivši 38 ljudi! Ali 14. marta u bolnicama u Prizrenu i Đakovici, bolesnici s dijagnozom ovčije boginje su na ivici života i smrti, što je krajnje neobično, od varičele se ne umire. Doktori Dermiš Celina i Dželal Džibo su posumnjali na variolu - objašnjava prof. Radovanović.

A već 15. marta, stručnjaci iz Beograda dolaze, uzimaju uzorke, koji stižu kod dr Ane Gligić na "Torlak", gde epidemiolog dr Radmilo Petrović za svaki slučaj pelcuje sebe i kolege, jer je, kako nam kaže, imao malu količinu vakcina u frižideru.

- U osam sati ujutru 16. marta svih osam uzoraka je bilo pozitivno - kaže za Kurir dr Gligić.

Trkom iz Beograda šalju dvojicu sjajnih infektolga i jedinih lekara u Jugoslaviji koji su svojim očima videli i lečili variolu i to kao doktori u timu SZO u Indiji - prof. dr Miomira Kecmanovića i doc. d Vojislava Švakovića. Istog dana počela je vakcinacija u selu Danjane. A mnogi Albanci, kako piše prof. Vučetić, nisu hteli da budu optuženi za čitavu nesreću, pa nisu želeli da daju krv koja će potvrditi variolu, te su ekipe iz Beograda uzorke uzimale uz asistenciju milicije.

- Tada je važilo da se žive vakcine ne daju trudnicama, a bilo je još niz kontraindikacija. A na Kosovu smo ih jednu po jednu odbacivali, jer smo vagali koliki je rizik od zaražavanja, a koliki od neželjenih dejstava vakcine - kaže prof. Radovanović.

Jugoslavija, u međuvremenu, diše punim plućima, živi se život, reči o varioli nema. Vlasti su računale da će to nekako završiti da se ne čuje, da ne propadne turistička sezona na Jadranu, obećavala je silne devize. Tek 18. marta pojavila se informacija u Politici da se sumnja (!) na variolu na Kosovu.

U Novom Parazu oboleva Nedžib (Džibo) Mumdžić, a po gradu kola priča, što je zabeleženo i u jednom od epidemioloških izveštaja, da je "starica tašta Džibova" tvrdila da je Latif bolovao i umro od velikih boginja, a to zna jer ih je i sama prebolela u detinjstvu. Pa kad je i Nedžib oboleo, doktor se setio te priče i posumnjao na variolu.

Tog 22. marta bili su Mladenci, pa su se mnogi na Dermatovenerološkoj klinici spremali da u dva idu kući ili na slavlje, kada ih je u 13.08 zamandalila policija i stavila u karantin, kao i ostale bolnice u kojima je ležao Latif. Na noge se dižu svi, jure kontakte, jedan za drugim i moteli postaju karantini za obolele i njihove kontakte - "Čarapićev brest", "1000 ruža", "Šumadija", "Nacional"...

Variola je stigla u po jednom slučaju do Morovića kod Šida, Bresnice kod Čačka, Trnjana kod Smedereva, Plava u Crnoj Gori, pa čak i Hanovera u Nemačkoj

Vakcinacija je u Beogradu, kako piše prof. Vučetić, tiho otpočela 15. marta, a već 17/18. marta krenulo je organizovano imunizovanje zaposlenih u zdravstvu... I tako u prestonici koja bezbrižno živi odjednom u medijima poziv: "Svi na vakcinaciju!" Dana 23. marta kreće navala, pa je za jedan dan pelcovano 350.000 ljudi (ukupno 1.894.341 u Beogradu)! Tek 28. marta puštena je informacija da je variola i u Beogradu i šire... Za šest nedelja u Jugoslaviji, u kojoj je po popisu iz 1971. živelo 20.522.972 stanovnika, vakcinisano je 18.200.000.

Prof. Radovanović ističe da je SFRJ, i mimo pukotina, bila sprema da se suoči s takvim izazovima.

- Postojale su rezerve sanitetskog materijala, objekti određeni da budu karantini u slučaju zaraze, naši stručnjaci išli su po svetu da se upoznaju sa "zaboravljenim" bolestima, a i odlučivala je struka, a ne politika. Doduše, stizala nam je i silna pomoć iz celog sveta, pre svega u vakcinama, jer je bio opšti interes da se variola suzbije. Narod je verovao autoritetima i doktorima, nije bilo antivaksera. Epidemija je suzbijena u rekordnom vremenu, čime su i iz SZO bili fascinirani...

* U tekstu su korišćeni podaci i iz knjiga "Variola vera - virus, epidemija i ljudi" prof. dr Zorana Radovanovića i "Nevidljivi neprijatelj - variola vera 1972" prof. Radine Vučetić

Kurir.rs/Jelena S. Spasić