SVE JE ZA LJUDE Dr Radmilo Petrović: U kući zaraženog od variole pojeo sam najslađe slatko od ruža na svetu!

Brojke, statistike, propisi, odluke, zapisnici su nešto što se sliva i zbraja kad sve prođe. Ali ono što je suština svake borbe jesu ljudi, njihove sudbine, životi, smrti... A toga je bilo na pretek i te 1972, kada je vladala epidemija opake variole vere.

- Već je bilo veče kad smo stigli u tamošnju bolnicu. Grebao sam mu virus s kože, vadio krv iz vene, razgovarao s njim... A potom smo otišli u njegovu kuću. Tamo nas je dočekala supruga, imao je i decu. Već je bilo 11 uveče, bio sam mrtav gladan. I ona žena, sva fina, skuva nam kafu i posluži nas slatkim od ruža. To ranije nisam probao, slatko od ruža bilo je divno, najslađe na svetu, lepo sam ga se najeo - seća se dr Petrović kako je slatko jeo u kući za koju se sumnjalo da je u njoj variola.

Kad popiše kafu i u slast pojedoše slatko od ruže, uzeše uzorke za analizu i krenuše put Beograda, gde su pred zoru predali materijal na "Torlak". Tu se potvrdilo da Nedžib ima variolu. Ali doktorima, srećom, ništa nije bilo, bili su pelcovani.

Dr Petrović pamti i kako je za dlaku izbegao smrt na putu iz Đakovice, gde je uzimao uzorke, do Beograda.

- Išli smo helikopterom, oluja je bila, za dlaku nas je bog sačuvao. Zahvaljujući spretnom kapetanu Lekiću, došli smo u Beograd. Letimo mi, a kopilot mi govori "ovo je ovde Smederevo", pa Kovin... Ja reko: "Čoveče, idemo u Batajnicu, šta ćemo ovuda." Ali oluja je bila ogromna, obilazili smo Beograd i sa severne strane dolazili u Batajnicu. A dole su nas čekali vatrogasci i prva pomoć, ako se slupamo da nas pokupe... - kroz smeh kaže dr Petrović, pa dodaje:

- Nosili smo uzorke mnogo pacijenata, a nigde nije pisalo da je variola. Zamislite da smo nastradali, ko bi to našao i ko bi se sve zarazio!

A infektolog prof. dr Milan Šašić imao je tada 29 godina i odmah je raspoređen u karantinsko odeljenje Infektivne, pa u motel "1.000 ruža". Svakodnevno je gledao mučenje, patnju, smrt.

- Činilo se da je lakše umreti nego gledati umiruće, agonija i strašne muke dok ne izdahnu. Urezana mi je u sećanje devojčica od 15 godina iz Mladenovca, koja je bila svesna da joj je došao kraj. Bil smo u viziti, uzela je tehničara za ruku i rekla mu: "Riki, ja umirem." Nije prošlo ni sat vremena bila je mrtva - kaže za Kurir prof. Šašić, koji se s osmehom seća i jednog oca devojke koja je bila tu smeštena kao kontakt zaraženog:

- Došao je na kapiju i meni i dr Ćiriću rekao: "Ubiću vas ako mi ćerka dobije variolu!" Srećom, nije se razbolela, pa eto još sam živ. U svim knjigama o epidemiji variole u Jugoslaviji je i slika doktora Šašića u skafanderu i s naočarima.

- U početku smo skafandere na kraju dana stavljali u krugu karantina i spaljivali. I kad je došao stručnjak iz SZO, začudio se što to radimo. Predložio je da ih peremo, pa sterilišemo i tako smo više puta koristili opremu - kaže prof. Šašić i dodaje da mu je tokom duge karijere infektologa epidemija variole bila ubedljivo najteže što je video:

- Apsolutno je variola najteža bila i za celo zdravstvo u Jugoslaviji, ali treba da pohvalim tadašnje rukovodioce, političare, koji su se svesrdno stavili na raspolaganje zdravstvu.

Kurir.rs/ J.S.Spasić