Rat u Ukrajini ponovo je u prvi plan izbacio priče o upotrebi nukleranog oružja, pretnje atomskim bombama se čuju sa raznih strana, svet se plaši apokalipse. Ipak, vera postoji da će razum preovladati i da niko ko poseduje oružje za masovno uništenje neće pritisnuti "crveno dugme". Sam rat je već odneo brojne žrtve i uzdrmao totalno ekonomiju na globalnom nivou. Cene nafte divljaju, nestašica hrane je u mnogim zemljama, fabrike smanjuju proizvodnju, isporuka gasa je pod znakom pitanja... Teški dani su pred čovečanstvom.

A koja je godina bila najgora ikada? Istoričari navode nekoliko koje bi mogle da preuzmu taj nimalo pohvalni primat.

Recimo, jedni pominju 1349. godinu kada je Crna smrt (većina naučnika smtra da je to bila pandemija kuge, dok ima i onih koji tvrde da je u pitanju virus sličan eboli) ubila polovinu tadašnjeg stanovništva Europe. (Na slici ispod možete videti širenje Crne smrti u Evropi od 1346 -1353)

Drugi pak smatraju da je najgora bila 1520. godina kada su velike boginje poharale Ameriku i ubile između 60 i 90 posto izvornih stanovnika kontinenata.

U samom vrhu je i Prvi svetski rat, ali i 1918. godina kada je španska groznica u smrt odvela više od 50 miliona ljudi.

profimedia0388700522.jpg
Profimedia 

Ni uspon Hitlera 1933. nije naodmet pomenuti u nabrajanju strahota koje čovečanstvo pamti.

Ali, ipak titula najgore godine u istoriji je 536. godina nove ere! Godina je započela neobjašnjivom gustom maglom koja se prostirala svetom i gurnula Evropu, Bliski istok i delove Azije u mrak 24 sata na dan gotovo dve godine! - Sunce je bilo bez sjaja, celu godinu svetlelo je mutno, poput Meseca - zabeležio je Prokopije, vizantijski istoričar iz tog vremena.

profimedia0530499837.jpg
Profimedia 

Tog leta temperatura je varirala između 1,5 i 2,5 stepeni Celzijusovih, čime je započeo najhladniji period u poslednjih 2.300 godina. I sve do 640. godine nije bilo poboljšanja. Glad je harala, a usevi su propali. Ta 536. godina bila je uvod u dalju bedu i jad, što je 541. godine dodatno zakomplikovalo izbijanje bubonske kuge koja je ubila gotovo 100 miliona ljudi.

Pre nekoliko godina su istraživači otkrili da je vulkanska erupcija na Islandu početkom 536. dovela do neverovatno velikih količina pepela koje su se raširile po sveta, stvarajući maglu koja je bacila svet u tamu. Ova je erupcija bila toliko ogromna da je promenila globalnu klimu.

29112-ap.jpg
AP 

- To je bio početak najgoreg perioda tokom kojeg je čovek mogao da živi - rekao je u intervjuu časopisu Sajens Majkl Mekormik sa Univerziteta Harvard koji je sa Paulom Majevskim sa Instituta za klimatske promene na Univerzitetu Mejn predvodio ekipu naučnika koji su analizom leda sa jednog švajcarskog glečera ustanovili šta je dovelo do toga da se 536. godine pepeo u ogromnim količinama proširi severnom hemisferom.

Kurir.rs