U SRBIJI IH JE TEK 40, ŽIVOT ZNAČE, A NJIHOVO ZANIMANJE ZVANIČNO NE POSTOJI! Liče na di-džejeve operacione sale, EVO KO SU (VIDEO)

Goran i njegove malobrojne kolege život znače kod operacija na otvorenom srcu, u svetu su traženi i plaćeni, a ovde zvanično ne postoje! Perfuzera je, kako nam veli Goran Milošević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", u Srbiji svega 40! Na papiru - nijedan!

Ali, šalu na stranu, stvar je više nego ozbiljna. Reč je o ekstrakorporalnoj (vantelesnoj) cirkulaciji, tzv. mašini srce-pluća, kojom upravlja perfuzer.

- Tokom operacije na otvorenom srcu, perfuzija zamenjuje srce i pluća, koji ne rade, i dok hirurg ne završi svoj posao, održavamo pacijenta u životu. Krv silom zemljine gravitacije iz srca cevima dolazi u rezervoar, pa putem rolera, odnosno centrifugalne pumpe, dalje ide u oksigenator, gde joj se da kiseonik i tako oksigenirana vraća se pacijentu. Krv ide u aortu i dalje u sve organe i tkiva u organizmu, ali ne prolazi kroz srce i pluća. Taj roler je srce pacijenta u prevodu, a oksigenator su mu pluća - objašnjava za Kurir Milošević, koji je odgovorni tehničar perfuzije u Institutu.

Suština je da perfuzer, nakon pripreme i planiranja seta za ekstrakorporalnu cirkulaciju - jer na osnovni idu dodaci spram svakog pacijenta, ističe Milošević - autonomno i samostalno preuzima i održava sve vitalne funkcije cirkulatornog sistema.

- Perfuzija je samostalna u operacionoj sali, kao što su i hirurgija i anestezija. Mi regulišemo protok krvi i krvni pritisak, temperaturu tela i krvi, homestazu (stalnost ćelije), kiselobazni status... Štitimo srce da povrati svoju funkciju kada se završi operacija, regulišemo spasavanje i menadžment krvi, a po potrebi radimo i hemofiltraciju, odnosno uprošćenu hemodijalizu - priča Milošević.

I mimo svega ovog, perfuzeri, kojih je svega 40 u Srbiji, navodi Milošević, tretirani su samo kao medicinski tehničari.

- Ne postojimo u registru zanimanja u Srbiji, iako su perfuzeri u većini država sveta priznata profesija. Zato smo još 2006. osnovali udruženje kako bismo postigli dva glavna cilja - priznavanje profesije i osnivanje formalne škole i prijem u Evropski bord perfuzije i sertifikacija. Evropskom bordu smo pristupili 2007, od 2015. smo punopravni članovi, a od 2017. i sertifikovani, što podrazumeva da je nas 31 završilo njihovu školu i dobio sertifikat, ali u Srbiji i dalje ne postojimo - kaže Milošević.

Nove ljude za mašinom regrutuju iz intenzivne, pa ih godinu dana obučavaju u sali do samostalnog rada.

- Priznavanje profesije je osnovni korak za rešavanje svih problema perfuzije. Kad je profesija priznata, ide kategorizacija posla, delokrug i opis, da se tačno zna šta je to što mi radimo, pa i sertifikacija - da se zna ko je stručan da radi posao perfuzera. "Dedinje" ima inicijativu da oformi školu za perfuziju, ali ona mora biti akreditovana od države. Već smo napisali program, usklađen s evropskim protokolom. Svugde u Evropi za perfuzere pohađaju se postdiplomske studije, pa posle visoke škole išlo bi ili godinu dana specijalizacije ili dve godine master studija - objašnjava Milošević.

A na kraju bi došao, što i nije najmanje važno, i status u bolnici, a time i odgovarajuća plata.

- Perfuzeri su bolje plaćeni u svetu od običnih medicinskih tehničara, a od nas i trostruko - ističe Milošević.

Kurir.rs/J. S. Spasić