"Kao pravoslavac ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod", rekao je pre 23. godine Grk Marinos Ricudis, kapetan broda grčke ratne mornarice i to u vreme NATO bombardovanja.

On se tada oglušio o naređenje i vratio brod u luku, a time je počela i njegova lična životna agonija.

Grčka je tokom bombardovanja bila deo NATO alijanse, ali iz političkih razloga nije učestvovala u vazdušnim napadima, međutim grčka mornarica je dobila naređenje da uplovi u Jadran.

Sa druge strane, tu je bio Marinos, koji se suprotstavio naređenjima, i tada kao kapetan broda "Temistoklis" i potporučnik ratne mornarice, odbio je naređenje da učestvuje u bombardovanju Jugoslavije i umesto da krene na naš narod, vratio je brod nazad u luku.

Iako su mnogi grčki mornari stali uz njega, vojni sud ga je 1999. godine osudio na dve i po godine zatvora. Pritvorom se nisu završile njegove nedaće – suđeno mu je pred devet sudova i izbačen je iz službe.

Kada su mu prvi put iz Srbije ponudili da mu bude dodeljen orden, kapetan je odbio i rekao da on nije uradio ništa toliko veliko, kao i da on nije bio hrabar, "hrabar je bio vaš narod koji je protiv svih vodio borbu bez ikakvih šansi.”

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je odlikovao Ricudisa, na predlog patrijarha srpskog Irineja, a mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ga je kontaktirao kako bi mu to saopštio. Na svečanosti u zgradi Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, 23. januara 2018. godine, uručen mu je Orden Svetog cara Konstantina.

- Velika je čast što primam priznanje od vas - časnih i hrabrih, od moje pravoslavne braće koja nikad nisu prestala da štite i čuvaju svoje svetinje i sveta mesta. Sve žrtve srpskog naroda, tradicija, predanje, pravoslavlje i srpska kultura bili su najznačajnije nadahnuće za mene.

Građani Srbije su mu se zahvalili i oslikavanjem murala sa njegovim likom i zastavama Grčke i Srbije u Dunavskoj ulici na Dorćolu i to upravo na njegov rođendan.

Podsetimo, bombardovanje Srbije trajalo je 78 dana, poginulo je najmanje 2.500 ljudi, a procenjeno je da je materijalna šteta između 30 i čak 100 milijardi dolara.

(Kurir.rs)