ZLATNA GROZNICA TRESE SRBIJU! Građani mahnito kupuju poluge i dukate, na isporuku se čeka i do 15 dana! (FOTO)

Od početka rata u Ukrajini vlada velika potražnja za kupovinom zlata, kako u svetu, tako i u Srbiji. Ko želi da kupi zlatne poluge u Srbiji na isporuku mora da čeka i do 15 dana. Prodavcima ivesticionog zlata posao cveta, a za zlatne pločice se trenutno otima ceo svet i dobar deo Srbije. Zlatna groznica traje još od početka pandemije korona virusa.

Kilogram zlata na berzi košta oko sedam miliona dinara. Zlatna pločica od 100 grama iznosi od 703 do skoro 730.000 dinara, pločica od 50 grama upola je jeftinija, dok za pločicu od 10 grama treba izdvojiti oko 80.000 dinara, a najjeftiniji je komad od jednog grama za koji treba izdvojiti od 8.000 do 10.000 dinara. Firmi koje prodaju investiciono zlato sve je više, dok pioniri u ovom poslu u Srbiji kažu da je sve više i kupaca.

- Zlato se pokazalo vekovima kao nešto što čuva vrednost novca u svim religijama i na svim meridijanima. Ljudi prosto shvataju da ako drže novac u nekim drugim valutama on propada i to je najbolji način da sačuvate vrednost svog kapitala. Imate pojedince, male kupce koji to uzimaju za poklone, a imate ljude koji su shvatili da imaju višak novca i da im to ne stoji na računu oni sad intenzivno koriste šansu da to sve pebace i čuvaju u zlatu, što je pravo rešenje - rekli su za Eeuronews iz jedne poznate zlatare.

Posla ima za sve, čak i za one koji su na tržištu od nedavno.

- Najviše se traži dukat Franc Jozef u Srbiji i male poluge od 5 i 10 grama. Mi poslujemo još u 11 država, u Estoniji, Norveškoj, Bugarskoj, Rumuniji i svuda je potražnja velika. Potražnja je bila velika kada je krenula korona. Sada kada se desila ova situacija između Rusije i Ukrajine potražnja je duplo veća nego što je bila - poručili su investicioni zlatari.

Zbog velike potražnje u nekim firmama na isporuku se čeka do 15 dana. Teško se dolazi i do sirovina, kažu zlatari, a cene su naglo skočile.

- Oko 20 odsto je skočila cena same sirovine i automatski je to uticalo na cenu robe u maloprodaji što je ljudima neshvatljivo. Cena se drastično promenila za samo petnaestak dana. Najbolje se prodaju burme, vereničko prstenje i iskreno da vam kažem meni idu dosta zlatnici. Detetu kupe zlatnik sa posvetom koji je i investicija - poručuje jedan zlatar.

Iako oni koji prodaju investiciono zlato istovremeno rade i otkup, interesantno je da u poslednje vreme niko ko poseduje zlatne poluge nije želeo da ih proda.

Mnoge zemlje u svetu vole da se pohvale svojim zlatnim rezervama. Centralne banke u svetu trenutno drže više od 35.000 tona zlata. Prema podacima Svetskog saveta za zlato najviše zlatnih rezervi poseduju Sjedinjene Američke Države - 8.133 tona, Nemačka sa 3.359 tona, i Italija i Francuska sa više od 2.000 tona zlata. Značajne količine zlata u poslednoj deceniji kupuju i Rusija i Kina koje zauzimaju peto, odnosno šesto mesto na svetskoj listi.

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.

- Mi rangiramo zemlje i po količini zlata koje imaju i vrednosti koje drže u deviznim rezervama. Pravilo je da najveće, najsnažnije privrede i njihove centralne banke koje upravljaju deviznim rezervama i drže najveće iznose zlata - rekao je Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

On napominje da su centralne banke povećale od pre nekoliko godina učešće zlata u deviznim rezervama i napominje da su to prvo uradile Američke federalne rezerve (FED), Ruska centralna banka i Evropska centralna banka.

- Taj trend je dobro ispratila i naša banka i uradila je pametan potez i podigla je učešće zlata tako da je zlato na rekordnom nivou u učešću u deviznim rezervama, a i u pogledu vrednosti, jer smo em kupili zlato, a još mu je skočila i cena. To je prvi povukao nogu Ugo Čavez iz Venecuele. On je rekao to - da naš narod vidi gde je zlato, pa je povukao zlato iz Francuske i nekih drugih zemalja evo sada smo to uradili i mi izgleda u ovakvim vremenima da to nije loš potez da vi imate zlato kao nešto što vam je sigurno i što ćete uvek moći da prodate - smatra profesor.

Srbija 57. na svetu po količini zlata

U Narodnoj banci Srbije za Euronews Srbija kažu da se, prema preliminarnim podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council – WGC) za mart 2022. godine, Srbija nalazi na 57. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama.

- Na dan 28. februar 2022. godine bruto devizne rezerve NBS su iznosile 15,6 milijardi evra. Od toga, 13,3 odsto deviznih rezervi činile su rezerve u zlatu (37,6 tona zlata ukupne vrednosti 2,1 milijarde evra). Učešće zlata u deviznim rezervama je od kraja 2012. povećano sa 5,7 odsto na 13,3 odsto, odnosno sa 15,9 na 37,6 tona. U ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, na ovaj način želela da dodatno poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata - navode u NBS.

Oni objašnjavaju da zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive i naglašavaju da ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.

- S obzirom da je na njega teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija. Takođe, niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito sa rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije i doprinosi otpornosti finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja - navode u NBS.

Oni objašnjavaju da je trend repatrijacije zlatnih rezervi iz trezora FED, Bank of England, Banque de France i sličnih banaka u matične zemlje prisutan u poslednjih nekoliko godina i da je posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti. Oni ukazuju da su, pored NBS, deo ovoga trenda i nemačka, holandska, austrijska, poljska, mađarska i rumunska centralna banka.

Kurir.rs/Euronews/ S.Đ.