ALBANAC NIJE HTEO U OVK, PA MU TERORISTI UBILI SINA, TRI BRATA I DVA BRATANCA! Ibraj: Ovde sam rođen, nisam mogao protiv Srbije!

Albanac Muharem Ibraj tokom 1998. godine odbio je da se priključi terorističkoj OVK. Zbog toga su mu oni ubili šest članova najuže porodice. Ibraj od tada živi u Nišu

- Zbog mene, čisto zbog mene, jer sam ja radio u policiji. To je razlog... - kazao je Ibraj za RTS:

- Ko je bio protiv OVK, on je nastradao na neki način - ili je ubijen ili kidnapovan. Ja sam rođen u ovoj državi, otac mi je rođen tu, ja nisam mogao protiv države.

Saznanje da je postupio ispravno jače je, kaže, od svih kleveta koje ga prate u kosovskoj javnosti. Međutim, sada izlazi na videlo da u tamo cvetaju kriminal, nemoral i ubistva.

- Nisu ni oni na Kosovu zadovoljni sad. Zadovoljni su oni koji su krali, pljačkali, prodali našu decu... bogati su, a narod - većina su siromašni - ističe Ibraj.

Politika je pisala 2019. godine da je velika albanska porodica Ibraj pre 20 godina uspela je da pobegne iz Đakovice na srpsku teritoriju. Protivili su se progonu srpskog življa i zato što su, iako su Albanci, bili protiv takozvane Oslobodilačke vojske Kosova i njenih zlodela.

- Bio sam jedan od rukovodilaca policije u Đakovici i živeo s roditeljima u velikoj porodici, u kojoj su svi bili protiv terora i terorista, protiv širenja mržnje na Kosovu i Metohiji. Moj otac imao je jedanaestoro dece - s mojom pokojnom majkom Nurijom šestoro i s drugom ženom Rosom, Srpkinjom, još petoro. Bili smo jedna od najsložnijih familija i jedna od ne baš mnogo koje su bile prosrpski orijentisane. Zato smo smetali, bili trn u oku separatistima i teroristima, zato su nas stalno proganjali i pretili da će nas pobiti - pričao je pre tri godine Muharem za Politiku:

- Posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma 11. juna 1999. godine za nas nije bilo više života u Đakovici. Ali, pre nego što smo uz pomoć naše srpske vojske i policije uspeli da pobegnemo u Srbiju, naša porodica doživela je pravi pogrom. Svi smo, i roditelji naši, i moja braća i ja i svi članovi naših porodica bili na listi za likvidaciju. Između 11. i 18. juna teroristi i pripadnici OVK ubili su šest članova naše porodice. Najpre su jedne noći ubijena trojica moje braće, Isuf, Iber i Isa, sutradan dva Isufova sina, a potom, dve noći kasnije, i moj sin Kujtim. Sve smo ih tajno sahranili daleko od Đakovice, u jednoj šumi, i pobegli u Srbiju.

Kurir.rs