DR MOMA JAKOVLJEVIĆ: Ne plaši me odlazak lekara, stvaramo nove asove, važno je da imamo gde i sa čim da lečimo!

Zdravstvo je aorta jedne države, a naše je mnogo bilo zapušteno. Poslednja bolnica bila je izgrađena još u SFRJ - Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", i to pre 50 godina. A prethodnih godina mnogo je uloženo i naše zdravstvo dostiglo je srednjoevropski nivo. Imamo tri nove kovid bolnice, novi Klinički centar u Nišu je vrhunski, "Dedinje 2" je rame uz rame sa svetskim centrima, novi Klinički centar Srbije, koji je bio kao Skadar na Bojani i gradio se 70 godina, bez premca je. Tek će narod da vidi koliko će da se smanje liste čekanja, kaže u intervjuu za Kurir hirurg dr Momčilo Moma Jakovljević, pomoćnik direktora KBC "Dragiša Mišović".

Nimalo niste zabrinuti?

- Ne, uopšte. Uvek nešto brinemo šta će biti u budućnosti i pričamo kako je bilo u moje vreme. Svako vreme ima pauze, da ide loše, da ide dobro, ali zaposleno je 500 lekara, već su neki postali i specijalisti. Lečiće nas oni, brzo napreduju, važno je da ima gde.

Pa vi ste baš optimista.

- Jedno vreme su bile ukinute specijalizacije, što je bilo katastrofalno, a sad je to vraćeno. Nikada više, a ovde sam 38 godina, nije primljeno lekara. Već četvrti-peti put primaju po 100 doktora. Znači, brzo se popunjavaju mesta, bez obzira na to što neki odlaze na Zapad. Idu doktori i iz Nemačke u Ameriku, iz Francuske u Englesku, i obrnuto. Migracije su svugde, ali sve je to pet do deset odsto i tako će uvek biti u celom svetu. Ali nikada više lekara nije bilo. I što je najbitnije, imaju gde da rade. Podsetiću vas da je požar u "Mišoviću" bio 2009. i, pošto je izgoreo krov, bili su neki sitni radovi, a bolnica je stala na noge tek 2017. Sada su sobe dvokrevetne, sve imaju kupatilo, televizore, sve je automatizovano. I što je najvažnije, aparatura, koja je bila stara i po 30-40 godina i pored koje se radilo štapom i kanapom, sada je vrhunska. A bez dijagnostike, radiologije, skenera i magnetne rezonance teško je raditi sve ostale discipline u medicini. I tako je i u mnogim drugim bolnicama. Nijedan predsednik ovako nije uradio u zdravstvu u poslednjih 50 godina. I još treba da se radi, što je duže bilo zapušteno, duže treba da se oporavi.

Ali važna su i primanja, zbog boljih odlaze u inostranstvo.

- Primanja su znatno bolja u prethodnih nekoliko godina, više puta su povećavane plate i sestrama i lekarima.

Šta biste vi sad prvo uradili?

- Jedino bih, ali to zavisi od klinike do klinike, mlade doktore koji su počeli specijalizaciju obavezno slao u druge zemlje. Svaka zemlja ima neku oblast u kojoj je najbolja, nešto najbolje rade Španci, nešto drugo Nemci, treće Francuzi, četvrto Amerikanci... Mi smo, dok smo bili na specijalizaciji, kružili. Išli smo u Zagreb, Ljubljanu, Španiju, Nemačku, negde mesec, negde dva. Da mladi što više putuju i trče uz starije asove. Samo tako se uči.

Kurir.rs/J. S. Spasić