VeterinarPopović za Kurir je objasnio šta je srčani crv, kako ga to komarci prenose, kako se bolest kod ljubimaca otkriva, kako se od njega leči i koja je preventiva

Bolest srčanog crva – nekada je bila egzotična, a danas sve prisutnija na našem podneblju. Prolećni dani su sve topliji i uskoro se očekuje aktivacija brojnih vrsta insekata koji napadaju nas i naše kućne ljubimce. Jedni d njih su komarci koji jednu vrlo podmuklu bolest prenose najčešće psima (ali i mačkama) – bolest srčanog crva.

Veterinar dr Ognjen Popović za Kurir je objasnio šta je srčani crv, kako ga to komarci prenose, kako se bolest kod ljubimaca otkriva, kako se od njega leči i koja je preventiva.

ognjen-popovic-foto.jpg
Foto: Privatna Arhiva

On je najpre objasnio šta je srčani crv.

- Srčani crv (Dirofilaria immitis) je valjkasti crv koji parazitira u krvnim sudovima najpre pluća, a zatim i srca. Može biti dugačak između 10 i 30 centimetara. Prenose ga komarci i to tako što se komarac hrani na životinji koja je nosilac srčanog crva i u sebe tom prilikom unosi larve koje se zovu mikrofilarije. Taj komarac nije odmah dalji prenosilac već je potrebno da larve srčanog crva u njemu sazru i taj period obično traje oko dve nedelje. Nakon tog vremena, komarac postaje sposoban da dalje prenosi srčanog crva svakoj životinji na kojoj se hrani. Larve koje dospeju u krvotok domaćina dalje putuju krvnim sudovima i konačno dospevaju do pluća i srce u kojima završavaju svoj rast nakon šest meseci.

- Tada se crvi razmnožavaju u životinji-domaćinu i rađaju larve mikrofilarije koje putuju krvotokom i čekaju da ih usisa neki novi komarac i na taj način se ciklus kompletira. Srčani crv dovodi do oštećenja krvnih sudova, a samim tim i do oštećenja pluća i srca. Bolest je podmukla jer dugo vremena može biti prisutna bez ikakvih simptoma i samim tim neotkrivena, a takva životinja “rasadnik” larvi koje će komarci dalje širiti na zdrave ljubimce. Jednom kada se simptomi uoče, to je znak postojanja ozbiljnijeg problema sa kardiovaskularnim i respiratornim sistemom koji najčešće nije moguće izlečiti i vratiti u stanje kakvo je bilo pre infestacije ovim parazitom - objasnio je on.

Simptomi bolesti i otkrivanje bolesti vrlo su specifični, te već sa pojavom istih veterinar može da pretpostavi o čemu je reč.

- Kada se jave simptomi poput kašlja, cijanoze (modrih) sluzokoža, zamora i depresije, nakupljanja tečnosti u abdomenu a ljubimac nije bio zaštićen, jedna od mogućih dijagnoza je bolest srčanog crva koji je do te mere oštetio srce i pluća koji više nisu u stanju normalnog rada - rekao je on i dodao da ako se na nju posumnja, treba se odmah otići kod veterinara koji će sprovesti neku od dijagnostičkih metoda i proveriti da li je crv prisutan.

- Najčešće se rade brzi (antigenski) testovi koji su efikasni i laki za izvođenje i čiji su rezultati poznati već nakon par minuta. Uz to, koriste se i druge dijagnostičke metode kao što su RTG snimanje srca i pluća kao i ultrazvučni pregled srca kako bi se utvrdio stadijum bolesti - rekao je Popović za Kurir.

A onda sledi rečenje, sa kojim se mora početi odmah. Terapija je dugotrajna, navodi on.

- Nakon šest meseci terapiranja radi se prvi kontrolni test, a da bi se ljubimac proglasio zdravim potrebno je da bude negativan na dva uzastopna brza testa. Ukoliko se bolest zapusti i ne leči, gotovo sigurno će na kraju dovesti do smrti ljubimca. Oštećenja na srcu su nažalost trajna.

Zna se i gde su ljubimci najugoženiji.

- Sva plavna područja naše zemlje koja su pogodna za razvoj komaraca su potencijalna endemska područja u kojima se javlja ova bolest. Najčešće su to mesta uz velike reke poput Dunava i Save, bare i kanali. Uz ovaj faktor, bitno je da na tom području postoji i velika populacija pasa u kojima bi se paraziti i razvijali. Srčani crv takođe ima i zoonotski potencijal i u naučnom radu “Heartworm disease – Overview, intervention and industry perspective” čiji autor je Sandra Noack i saradnici se navodi da su do sada potvrđena 33 slučaja u Evropi kada su ljudi obolevali od istog parazita - rekao je on.

Prevencija je, kao i kod drugih zaraznih bolesti ljubimaca, veoma bitna. Kako veterinar Popović za Kurir kaže, dobra vest je što ona postoji, vrlo je jednostavna za sprovođenje i što je najbitnije - efikasna je.

- Na tržištu postoji veliki broj preparata i u dogovoru sa vašim veterinarom ćete izabrati neku od opcija. Na našem podneblju komarci su aktivni od aprila do novembra i u tom periodu bi trebalo da bude aktivna zaštita. Jako bitno je napomenuti da vlasnici pasa koji nameravaju da krenu sa preventivom od ove sezone a ranije nisu štitili svog ljubimca od srčanog crva, pre toga obavezno posete veterinara i urade brzi antigenski test i utvrde da li je njihov ljubimac možda već nosilac crčanog crva. Ako je pas negativan onda se može početi sa prevencijom, u suprotnom bi davanje preparata za prevenciju obolelim životinjama dovelo do ozbiljnih komplikacija koje mogu čak i ugroziti život ljubimca - rekao je naš sagovornik i dodao za kraj savet za sve vlasnike ljubimaca.

- Sezona komaraca samo što nije počela, sada je pravo vreme da odvedete svog ljubimca i uradite brzi test (koji nije ni skup) i na vreme počnete sa preventivom ili terapijom - zaključio je on.

Kurir.rs / Suzana Trajković