IGUMAN METODIJE: Predsednik Vučić, Skupština i Vlada podržali model budućeg očuvanja neprocenjivog nasleđa manastira Hilandar

Iguman manastira Hilandar Metodije poručuje da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Skupština i Vlada Srbije podržali model budućeg očuvanja neprocenjivog nasleđa manstira Hilandar.

Uz izraze najtoplije bІagodarnosti svima koji su pomogli, naročito Grčkoj koja je uvek imala razumevanje za značaj koji Hilandar ima za naš srpski narod, moramo konstatovati da obnova Hilandara ne bi mogla da se sprovede bez ključne, konstantne i odgovorne podrške RepubІike Srbije.

U ono vreme poseta premijera Srbije, gospodina Koštunice, ztarištu manastira Hilandara u maju 2004. godine obezbedila je da poduhvat Obnova Hilandara dobije značaj nacionalnog projekta i da se odvija na način koji taj poduhvat пеćе prepustiti improvizaciji, naročito ne pred očima sveta. Svi smo razumeli da Obnova Hilandara ima i širi međunarodni značaj, čak i veći od pitanja srpsko-grčkih odnosa, kao i da za Srbiju ona predstavlja pitanje samopoštovanja, ali i ugleda pred pravoslavnim narodima, pa i pred celim svetom.

Zbog toga je manastir Hilandar profesionalno organizovao svoju ustanovu u otadžbini, Zadužbinu Svetog manastira Hilandara, sa zadatkom da služi Obnovi Hilandara, očuvanju njegovog nasleđa i da bude sveza između Hilandara i Srbije. Uspostavljena je institucionalna i veoma plodonosna saradnja kroz komisiju za Hilandar Vlade Repubіike Srbije, gde se naši napori objedinjuju sa Ministarstvom kulture i ustanovama zaštite kulturnog nasleđa Srbije, kao i sa drugim državnim organima. U radu komisije učestvuju i predstavnici SANU i SРС zahvaljujući svemu tome danas se nalazimo na pragu završetka obnove izgorelog dela manastira.

Poseta predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića manastiru Hilandaru, o Božiću 2011. godine, rezultirala je izdvajanjem dodatnih sredstava u cilju uspešnog završetka ciklusa obnove nakon požara i podstakla sasvim nov, proaktivan pristup planiranju dalje brige o Hilandaru. Predsednik, a potom i Vlada i Narodna Skupština su podržali da model budućeg očuvanja neprocenjivog nasleđa Hilandara, kao i ostvarivanja legitimnih interesa Srbije da u tome ima nezamenljivu ulogu, bude uređen kroz poseban zakon. Briga o očuvanju i održanju Hilandara sada je zakonom normirana i uređena onako kako je primereno istorijskom iskustvu i tradiciji, značaju Hilandara za srpski narod i državu, kao i na način koji uvažava osobenosti njegovog položaja i ne vređa suverenitet prijateljske Republike Grčke.

Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandara bio je odavno neophodan i njegovo donošenje predstavlja zaokruživanje odnosa između matice i njene jedinstvene, možemo reći, nacionalne, zadužbine na Svetoj Gori - duhovnom centru svih pravoslavnih naroda. Svakom razumnom čoveku savršeno је jasno da jedan narod i država пе mogu svoje vrednosti i svetinje, u rangu onoga što Sveti manastir Hilandar predstavlja za Srbe i Srbiju, prepustiti okolnostima, čak ni onda kada je sam njihov značaj naizgled dovoljan da ih sačuva od zanemarivanja.

Otuda ni ovaj zakon nije jedini normativ ove vrste. Repubika Francuska, zemlja čija pravna tradicija predstavlja oličenje državnog sekularizma, našla је nedavno za shodno da pitanje obnove Notr Dama uredi posebnim zakonom. I Rumunija je donela zakon koji uređuje njenu podršku očuvanju, ра i monaškom životu, rumunskog skita Svetot Jovana Preteče na Svetoj Gori. Rumuni su dobro razumeli lekcije istorije. Vekovima su njihove kneževine pomagale Svetu Goru, pa i Hilandar, ali i pored svih nastojanja i nesumnjivog doprinosa, tek od 19. veka imaju sopstvenu, ali ne samostalnu, duhovnu ustanovu u Bogorodičinom vrtu.

Kneževina Srbija, tada јоš uvek zavisna od Otomanskog carstva, uputila je slikara Dimitrija Avramovića da u Hilandaru i na Svetoj Gori popiše i snimi stanje srpskog nasleđa. Avramovićevo poslanstvo odigralo se 1847, pre ravno 175 godina, i predstavlja prvi službeni događaj kojim je Kneževina Srbija, u poletu obnove samostalnosti i državnosti, zvanično iskazala brigu, ali i svoja prava, za očuvanje Hilandara i drevnog srpskog udela u nasleđu Svete Gore Atonske.

Do kraja 19. i početkom 20. veka Srbija je vodila borbu da povrati Hilandar iz tuđih ruku. Konačno је intervencija kralja Aleksandra Obrenovića oko otkupa dugova rešila i pitanje tuđinske uprave. Ovaj državni pravac prekinuli su Veliki rat i utopijska država Jugoslavija, и kojoj Hilandar nije bio nevažan, ali za koju ništa što predstavlja srpske dukovne i kulturne vrhunce nije moglo da dobije svoj realan značaj. Zbog toga je Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandara prirodan nastavak i izraz kontinuiteta u odnosima suverene srpske države i Svete carske srpske lavre Hilandara na Svetoj Gori Atonskoj".

(Kurir.rs/orthotoxfriends.global)