SRCE SRBIJE: Severna Mitrovica, četiri decenije ni rata ni mira, a opet, živi se i ima nade, jer - odavde nema nazad!
Ljubav prema Kosovu nije ovde prazna priča, ona se ovde živi. Napravili smo Hram Svetog Dimitrija i ovde se nedeljom pričesti više dece nego u bilo kom drugom gradu u Srbiji, i sve je to božji blagoslov, kaže Dragan Spasojević
Kad pogleda unazad, a u Kosovskoj Mitrovici i Prištini proveo je ceo svoj život, čitavu 51 godinu, sve u stanju ni rata mira, Draganu Spasojeviću, koji živi na 50 metara od čuvenog glavnog mosta preko Ibra, nije žao ni jednog jedinog trenutka. Kao građevinski inženjer, davno je mogao u Kanadu, Australiju, Ameriku, Švedsku, a nije, niti planira, čak se i uvredi kad ga pitam za tu mogućnost...
- Ljubav prema Kosovu nije ovde prazna priča, to je suštastvena stvar, o njoj se ovde ne priča, ona se ovde živi. Mi neko vreme ovde, u centru grada, imamo mural na kome piše „... jer odavde nema nazad“ i u tome je rezime naših života, tu sve piše. Kažu ponekad sugrađani teško je... Naravno da je teško sve ovo izdržati, ali kad bismo se povlačili, gde bismo stigli, gde bismo se zaustavili - kaže Dragan.
U Severnoj Mitrovici Dragan se 2005. oženio, osam godina kasnije on i supruga Maja dobili su devojčicu Vasiliju. I Vasilija sada, kao i Dragan pre 40 godina, raste u Severnoj Mitrovici, ovde će, kaže Dragan, studirati, ovde će, ako bog da, živeti...
- Vasilija ide na engleski, trenira karate, uči da svira klavir, ide na časove solo pevanja, dakle, ima ovde sve što imaju deca u bilo kom većem centru u Srbiji. Ali sem toga imamo i nešto više, svi mi - božji blagoslov da svi zajedno živimo na ovoj našoj zemlji, baš ovde, na Kosovu i Metohiji.
Spasojević, koji je načelnik jednog od odseka u opštini Severna Mitrovica, kaže da se poslednjih godina ovde, severno od Ibra, rađa više dece nego, recimo, u nekom kvartu u Beogradu, Novom Sadu. Šetalište u Severnoj Mitrovici, koje ide od spomenika knezu Lazaru do glavnog mosta na Ibru, svake večeri puno je dece. Ovde je mnogo studenata, mnogo njih iz centralne Srbije, mnogi od njih ostanu ovde, zasnuju porodicu, nađu cilj, nađu boga...
- Napravili smo Hram Svetog Dimitrija, na svakoj službi, nedeljom, praznicima, ovde budu stotine, hiljade ljudi, više nego i u jednom drugom gradu u Srbiji ovde se nedeljom pričesti dece, i sve je to božji blagoslov - opisuje Dragan drugo lice Severne Mitrovice, tako retko vidljivo u medijima i u vestima.
Nije bilo lako izdržati četiri decenije u Severnoj Mitrovici, a u ovom gradu Dragan je 17. marta 2004, dok su širom Kosova i Metohije gorele srpske kuće i ubijani Srbi, izgubio oca Borivoja, koji je ubijen snajperskim hicem na nekoliko desetina metara od svoje kuće.
- Taj dan je živa rana na mom srcu, ostaje žal za ocem, koji je stradao ni kriv ni dužan, koji nije doživeo moju ženidbu, rođenje unuke, ali je ispunio zavet kneza Lazara.
I sam Dragan ranjen je na istočnom mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici 2000. Metak iz „kalašnjikova“ pogodio ga je u preponu, prekinuo arteriju. Poznati mitrovički lekar, hirurg dr Janković, tek nekoliko godina kasnije Draganu je ispričao da je nekoliko minuta na hirurškom stolu bio mrtav, vraćen je s one strane čudom, zahvaljujući reanimaciji od koje doktor nije odustajao...
- Tako sam i ja, u stvari, ispunio zavet kneza Lazara, ja sam svoj život dao za Kosovo, ovo što sad živim je moj drugi život - priča Dragan.
- Moja ljubav prema Kosovu sada je, baš zbog toga, neuslovljena, neopterećena, čista, dečja, bez rezervi...
Zoran Šaponjić
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta