Proizvodi životinjskog porekla koji se najčešće uvoze jesu riba, riblje konzerve, rakovi, školjke, mekušci, kavijar, mleko, mleko u prahu, surutka u prahu, zamena za mleko, sirevi, kao i mesne konzerve i suhomesnati proizvodi

BEOGRAD - Hrana biljnog i životinjskog porekla koja se uvozi u Srbiju u granicama je propisanog kvaliteta, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Kako je navedeno, u prvih sedam meseci 2012. nadležne inspekcije zabranile su uvoz 382 tona hrane biljnog i mešovitog porekla vrednosti 32,227 miliona dinara, jednu pošiljku živih životinja i 26 pošiljaka životinjskih proizvoda.

Naveli su i da je od početka godine do sada zabranjen i prevoz dve pošiljke sa ukupno 66 goveda zbog neispravne dokumentacije, a rešenjem o zabrani uvoza naložena je mera povrata 24 pošiljke ukupne količine od 386.523 kilograma zbog nepotpune dokumentacije (u 17 slučaja) i laboratorijske neispravnosti.

"Za 21.987 kilograma namirnica, koje su labratorijski bile neispravne, zbog nemogućnosti povrata pošiljaocu, rešenjem je naloženo neškodljivo poništenje", naglasili su u Ministarstvu poljoprivrede.

Kontrolu hrane životinjskog porekla koja se uvozi, kako su kazali u ministarstvu, vrši granična veterinarska inspekcija Uprave za veterinu, dok kontrolu hrane biljnog i mešovitog porekla vrši Fitosanitarna inspekcija za bezbednost hrane Uprave za zaštitu bilja.

U Upravi za zaštitu bilja su kazali da se pri svakom uvozu hrane biljnog porekla vrši laboratorijsko ispitivanje osnovnih parametara (kvaliteta, prisustva teških metala, pesticida, mikrobiološka ispitivanja i prisustvo mikotoksina), ali i dodatna ispitivanja prisustva genetski modifikovanih organizama (GMO) i radioaktivnosti.

Najčešći uzrok neispravnosti hrane biljnog porekla, kako su naglasili, jeste prisustvo plesni, teških metala i pesticida.

U Upravi za veterinu, agenciji Beta su kazali da se hrana životinjskog porekla koja se uvozi kontroliše prilikom ulaska u zemlju na graničnom prelazu od strane graničnih veterinarskih inspektora i pre puštanja u promet od strane nadležnih veterinarskih inspektora.

"Uvoz se ne može realizovati a da prethodno Uprava za veterinu u skladu sa Zakonom o veterinarstvu ne proveri o kakvom se uvozu radi i ne izda Rešenje o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz u kome su navedeni svi parametri u vezi uslova uvoza i gde je naznačen obim i postupak laboratorijskih ispitivanja koji se sprovodi prilikom uvoza", rekli su u toj upravi.

U Upravi za veterinu su naglasili da se vrše analize svih parametara i supstanci propisanih Pravilnikom o količinama ostataka pesticida, metala, metaloida i drugih otrovnih supstaci, hemioterapeutika, anabolika i drugih veterinarsko terapeutskih supstanci koje se mogu nalaziti u hrani životinjskog porekla.
"To isključuje mogućnost da se u Srbiju uveze nepregledana pošiljka, a samim tim i ne postoji mogućnost da se u prometu nađe hrana životinjskog porekla nebezbedna za ishranu ljudi", kazali su.

Prema podacima Uprave za veterinu, proizvodi životinjskog porekla koji se najčešće uvoze jesu riba i proizvodi od ribe (riblje konzerve, rakovi, školjke, mekušci, kavijar), mleko i proizvodi od mleka (mleko u prahu, surutka u prahu, zamena za mleko, određene vrste sireva), kao i proizvodi od mesa kao što su mesne konzerve i suhomesnati proizvodi.