OPREZ! AKO FLAŠICE ZA VODU I KUTIJU OD SLADOLEDA KORISTITE VIŠE PUTA, mogu da izazovu sterilitet, dijabetes ili rak (FOTO)

Da toksini ne bi dospevali u naš organizam, najbolje bi bilo da izbegavamo plastične predmete i posude koliko god je to moguće, kaže dr Dušan Veljković, vanredni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu

Gotovo da nema domaćinstva u Srbiji koje predmete poput kesa, kutija za sladoled i flaša za vodu ne koristi iznova, a mnogi i ne slute da korišćenje nekih plastičnih predmeta više puta može da dovede do teških oboljenja - hormonskih poremećaja u organizmu, smanjene plodnosti i muškaraca i žena, poremećaja u nivou hormona tiroidne žlezde, ali i veću šansu za obolevanje od raka dojke i prostate, kao i dijabetesa tipa 2!

Zamenite sve

U kategoriji plastike koju ne treba iznova koristiti su flašice za vodu, flaše za sokove, kutije od sladoleda, sira, kese iz trgovine, jednokratne plastične čaše i pakovanja brze hrane. Sve ove stvari treba bacati posle upotrebe, a za malo para možete kupiti višenamenske koje ćete koristiti dugo i sačuvati zdravlje.

Umesto jednokratnih plastičnih čaša dovoljna je keramička šolja od 200 dinara, a jednokratnu flašicu za vodu možete da zamenite aluminijumskom flašicom koja košta 550 dinara. Kese možete zameniti cegerom od 150 dinara, a umesto kutija od sladoleda i sira možete kupiti staklene posude namenjene odlaganju hrane koje su 300 dinara.

Ako na to dodate i dasku za sečenje namirnica, za bezbednost zdravlja vas i vaše porodice treba izdvojiti samo 2.930 dinara jer su svi ovi proizvodi koje kupite dužeg veka trajanja.

Zašto su opasni

Dr Dušan Veljković, vanredni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, objasnio je zašto su neke vrste plastike opasne.

- Molekuli plastičnih masa su iz grupe polimera, ponavljajućih lanaca. Strah ponovne upotrebe plastike se pre svega odnosi na mogućnost da između tih lanaca ostane zarobljen neki od toksičnih molekula koji je bio u procesu proizvodnje plastike i koji ponovnom upotrebom može završiti u ljudskom organizmu. Ovo može da se desi usled malih fizičkih oštećenja plastičnih predmeta ili zagrevanja istih - kaže Veljković i dodaje da se plastične mase obeležavaju brojevima od 1 do 7, pri čemu svaki broj ukazuje na konkretan hemijski sastav plastike od koje je predmet napravljen, i da, ako već morate neke predmete opet da koristite, neka to budu one sa oznakama dva ili pet.

- Kada govorimo o toksičnim molekulima iz plastike, najveća opasnost preti od ftalata i bisfenola A. Ovi molekuli dovode do hormonskih poremećaja u organizmu, smanjene plodnosti i muškaraca i žena, poremećaja u nivou hormona tiroidne žlezde, a povezuju se i s većom šansom za obolevanje od raka dojke i prostate, kao i od dijabetesa tipa 2. Upravo zato bi najbolje bilo zameniti plastične predmete staklenim, keramičkim ili silikonskim, koji mogu ponovo da se upotrebljavaju, pa i zagrevaju. Da toksini ne bi dospevali u naš organizam, najbolje bi bilo da izbegavamo plastične predmete i posude koliko god je to moguće - zaključio je on.

Suzana Trajković