Nezaposlenih i ekonomski neaktivnih porodilja u Srbiji je, prema poslednjim podacima iz 2020, bilo čak 23.200. Samo godinu ranije spisak je bio duži za 1.100 imena, a 2018. brojao je 20.100 imena.

Ovi podaci ukazuju da posle porodiljskog odsustva žene neretko dobijaju otkaze, jer je gazdama skupo da plaćaju njihove česte izostanke sa posla.

Tatjana Macura iz Udruženja "Mame su zakon" kaže da je broj nezaposlenih i ekonomski neaktivnih porodilja prilično veliki i da je potrebno hitno otvoriti dijalog o predlozima koji se svode na smanjenje jaza između poslodavca i zaposlene, odnosno značajno veće ulaganje države u mere podrške zapošljavanju žena koje se vraćaju na tržište rada nakon porođaja.

Duplo više ekonomski neaktivnih žena nego muškaraca

Prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku za četvrti kvartal prošle godine, evidentirano je 787.000 ekonomski neaktivnih žena od 15 do 64 godine. One niti imaju, niti traže posao. Za isti taj period muškaraca je u tom statusu bilo 478.000.

- Krajnje je vreme da se pomogne mamama koje se u firmama smatraju nepoželjnim radnicama. Imamo dva predloga, prvi je smanjenje nameta na zarade zaposlenih majki koje imaju decu do osam godina, a druga podizanje svesti o ravnopravnom učešću partnera u vođenju domaćinstva. Pored toga, neophodno je da predškolsko obrazovanje bude dostupno svima. Da svako dete ima garantovano mesto u vrtiću, da boravak u celosti bude plaćen iz budžeta, kao i da se povećaju kapaciteti dnevnih boravaka u osnovnim školama.

72973-apple01stockshutterstock-ff.jpg
Shutterstock 

Većinu u našem privatnom sektoru čine mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetničke radnje, koje koriste sve resurse, pa i ljudske i imaju opravdan strah ko će u slučaju izostanka preuzeti obaveze zaposlene kojoj je potrebno odsustvo, jer nemaju priliku da zaposle više radnika.

- Zato je potrebno da se značajno smanje nameti na zarade majki koje imaju decu do osam godina kako bi poslodavac mogao da zaposli više ljudi. Posledica takve potencijalne odluke države biće smanjenje nezaposlenosti, ali i povećana potrošnja kojom će se opravdati ulaganja države - ističe Macura.

U Institutu za razvoj i inovacije kroz projekat "I mame imaju pravo" pokušavaju da ukažu na položaj žena na tržištu rada i odgovore na pitanje kako odnos poslodavaca prema njima utiče na njihovu odluku o rađanju. Nenad Jeftović iz Instituta smatra da je položaj mama izuzetno nepovoljan, da rađanjem postaju tržišno neatraktivne i zbog toga ili gube posao ili su na nižim radnim mestima sa manjom platom:

foto: Profimedia

I tate da pomažu

Obaveze oko dece i vođenja domaćinstva partneri bi trebalo ravnopravno da dele i to ne može da bude samo obaveza žena. Zato se u "Mame su zakon" zalažu da je potrebno podizati svest o tome i zanemariti tradicionalni obrazac ponašanja, zbog čega su oni muškarci koji dele obaveze sa svojim partnerkama često stigmatizovani.

- Cilj nam je da posle istraživanja kreiramo ekonomsku meru koja će učiniti da mame, bez obzira da li su zaposlene, nezaposlene ili preduzetnice, budu atraktivnije za poslodavce. Planiramo uvođenje poreskih subvencija, kako bi se sačuvala radna mesta, a žene ohrabrile za majčinstvo. Za takvu meru potrebno je dosta novca iz budžeta i zato radimo na preciznim proračunima kako bi pred donosiocima odluka mogli da zagovaramo jednu takvu meru ekonomske politike.

Kurir.rs/Novosti

Bonus video:

08:07
VUČIĆ: Od 1. januara za svako prvorođeno dete 300.000 dinara, za studentkinje trudnice i mame ne važe ispitni rokovi Izvor: Kurir televizija