DAJ MI ONO, ZNAŠ ONO! ZAŠTO SMO SVI POSTALI TAKO ZABORAVNI? Kao da mozak zablokira, zaboravimo nečije ime ili kako se nešto zove

Ova privremena kratkotrajna zaboravnost u poslednje vreme je sve češća pojava kod sve većeg broja ljudi, bez obzira na godine, tvrde stručnjaci

Profesor Grant Šilds, inače tridesetdvogodišnjak, koji se bavi proučavanjem pamćenja, držao je predavanje studentima o tome kako stres deluje na naše kognitivne sposobnosti. U jednom trenutku je zablokirao, i nije mogao da se seti imena svog asistenta, piše kolumnistkinja Vol strit džurnala, Elizabet Berštajn.

Kao da nam odjednom „stane mozak“ i ne možemo da se setimo, piše RTS.

Naravno, bilo mu je neprijatno, posebno kada je čuo smeh studenata kada je izgovorio pogrešno ime. Ova privremena kratkotrajna zaboravnost u poslednje vreme je sve češća pojava kod sve većeg broja ljudi, bez obzira na godine, tvrde stručnjaci.

Ne uspeva nam da se setimo jednostavnih stvari, imena prijatelja ili kolege koga dugo nismo videli, reči koje su nam inače dobro poznate, pa čak i obavljanja nekih rutinskih stvari koje inače radimo bez razmišljanja.

Živimo u sve burnijim vremenima, posle pandemije kovida vraćamo se nekim aktivnostima i snalazimo se u još jednom novom „normalnom“. Ratovi, krize, izbeglice, nestašice.... Sve te promene troše našu kognitivnu energiju, čak i više nego što smo toga svesni, tvrde neuronaučnici.

Zato nije ni čudno što ne možemo da se setimo šta smo jeli za doručak.

„Naši mozgovi se trenutno ponašaju kao računari sa previše otvorenih prozora. To usporava našu moć da obrađujemo podatke, a pamćenje je jedno od područja koja su pogođena ovim problemom“, naglašava Sara S. Mednik, neuronaučnik i profesor kognitivne psihologije na kalifornijskom Univerzitetu Irvin.

Hroničan i kumulativni stres posledih godina, posebno u periodu pandemije, uzeo je svoj danak. Istraživanje koje sprovodi dr Grant Šilds, pokazalo je da ljudi pod stresom imaju problema sa pamćenjem. Stres negativno utiče na našu pažnju i san, a to posledično utiče i na pamćenje. Isto tako hronični stres može da ošteti mozak i izazove dodatne probleme sa pamćenjem, napominje dr Šilds, profesor na Univerzitetu u Arkanzasu.

Pored toga, more informacija koje dolaze sa svih strana zakrčuju naše mozgove. Jako teško održavamo pažnju jer neprestano listamo po telefonu, a istovremeno radimo i druge stvari, a to nam, tvrde neuronaučnici, otežava da dugotrajno zabeležimo konkretna sećanja. Jako je teško prisetiti se nečega bez konteksta, a u tu kategoriju, na primer, spadaju i imena saradnika koji sa nama razgovaraju uživo, a ne preko Zuma.

U sve to se umešala i jednolična svakodnevica tokom pandemije. Kako da se setimo određenog događaja kada nam je svaki dan isti?

„Novi događaji pogoduju našem pamćenju. Kada se sva naša iskustva stope u jedno, teško nam je da se prisetimo pojedinačnih trenutaka“, navodi profesor psihologije na Univerzitetu Vašington, kognitivni neuronaučnik, Zaharia Riah, u izjavi za Vol strit džurnal.

Postoji način da popravimo pamćenje

S godinama pamćenje nam postaje lošije, ali s obzirom na to da ljudi kognitivno drukčije stare, naučnici ne znaju kada to tačno počinje.

Neke studije pokazuju da je pamćenje najbolje kod ljudi u dvadesetim godinama i da posle toga počinje sistematski da opada, dok neka druga istraživanja pokazuju da najveći pad počinje oko šezdesete.

Ako ste zabrinuti za svoje pamćenje, trebalo bi da posetite lekara, posebno ako i drugi primećuju vašu zaboravnost.

Zato, sklonite telefon, isključite TV i obratite pažnju na ono što vam ljudi govore, nemojte samo da čekate svoj red da progovorite.

„Svakom razgovoru treba pristupiti s namerom. Ako nemamo duboku povezanost, kako uopšte možemo da očekujemo da ćemo se prisetiti šta se dogodilo?“, zaključuje dr Dženin Tarner, profesorka komunikologije na Univerzitetu Džordžtaun.

Kurir.rs/RTS