Analiza Zavoda za biocide pokazala da je na teritoriji prestonice od 17 pregledanih lokacija na čak njih 15 utvrđeno prisustvo krpelja koji u sebi nose bakteriju boreliju

Prva ovogodišnja analiza Zavoda za biocide pokazala je da na teritoriji Beograda od 17 pregledanih lokacija na čak njih 15, iliti na 88 odsto, utvrđeno je prisustvo krpelja koji u sebi nose bakteriju koja izaziva lajmsku bolest!

Ovo je za Kurir potvrdio doktor Ivan Aleksić, biolog Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, koji kaže da su oni radili na sakupljanju uzoraka.

ivan-aleksic.jpg
Printscreen 

Situacija na terenu

- Bili smo na terenu, testirali krpelje i ustanovili upravo to, da velika većina krpelja koje smo pronašli ima u sebi bakteriju boreliju, koja izaziva lajmsku bolest. Krpelji su uzorkovani i testirani pre nego što su nadležne službe izvršile tretman na tim površinama, tako da sada pretpostavljamo da je smanjena brojnost krpelja, ali i dalje savetujemo oprez građana prilikom boravka u prirodi tokom praznika. Ukoliko nekoga ubode krpelj, savetuje se odlazak u dom zdravlja, gde lekari mogu da izvade krpelja, a ako ne žele da strepe da li je krpelj zaražen, njegova analiza se radi u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju. Mesto uboda treba da se pere, da se vidi da li će se pojaviti crvenilo - rekao je on i istakao da posle boravka napolju treba pregledati svoje telo, jer krpelj može da se zadrži i po nekoliko dana, a ako se zadrži manje od 24 sata, manja je verovatnoća zaraze i dobijanja lajmske bolesti.

Prevencija je spas

- Kada boravite na otvorenom, pantalone uvucite u čarape

- Pokrijte kosu maramom

- Posle boravka u prirodi proverite telo i kosu

- Dobro istresite odeću u kojoj ste bili napolju

- Deci pregledajte i kosu i telo

Javite se lekaru

Dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, za Kurir kaže da ukoliko se krpelj ne izvadi na vreme, i ako je zaražen, na mestu uboda počinje da se formira bedemasto crvenilo:

0807.jpg
Screenshot 

- Ukoliko se osoba tada ne javi lekaru, kasnije se to mesto na koži pretvori u zonu mete, proširi se i bude kao đevrek. Tada lečenje počinje antibioticima. Ako se i taj period propusti i ne ode se lekaru, promena na koži se povećava, a taj period inkubacije je dug.

Ispovest pacijentkinje

Lečila sam se mesecima

Pacijentkinja T. S., koja je lajmsku bolest otkrila pre četiri godine, za Kurir priča o svojoj borbi sa ovim neprijateljem:

- Najpre sam primetila crvenilo na butini, a potom, kako nisam znala šta je, počela sam da se osećam slabom, malaksalom, a krenula je i temperatura. Posle pregleda lekara Infektivna mi je postala druga kuća. Zbog lošeg imunološkog odgovora tri puta sam bila pozitivna, te sam se mesecima lečila antibioticima od podmuklog neprijatelja, koji i sada "čuči" u mom organizmu, čeka pad imuniteta i trenutak da me opet napadne.

Dr Šehić kaže da nikako ne smemo sami da kopamo po koži ako nam se zakači krpelj, jer možemo samo da učinimo sebi kontrauslugu:

krpelj-lajmska-bolest.jpg
Damn 

- Preporuka je javiti se lekaru, ali ukoliko je zdravstvena ustanova daleko, onda tankom pincetom treba obuhvatiti krpelja i okretati suprotno od kazaljke na satu. Kada krpelj izađe, onda mesto uboda treba dezinfikovati i namazati mast. Nikako ne stavljati benzin i alkohol na kožu, što ljudi često rade, jer time samo iritiraju mesto uboda i inficiraju kožu.

Simptomi lajmske bolesti

- opšta slabost

- umor

- drhtavica

- blago povišena telesna temperatura

- glavobolja

- ukočenost vrata

- bolovi u mišićima i zglobovima

- natečeni limfni čvorovi vrata ili glave

Lajmska bolest izaziva najčešće neurološke probleme i napada centralni nervni sistem, kožu, kosti i zglobove. Retko kada napada srce. Taj period inkubacije kod zdravog čoveka može da izazove i teža oboljenja, koja se i komplikovanije leče.

krpelj-1.jpg
Profimedia 

Suzana Trajković