PRAĆENJE DECE PREKO MOBILNIH TELEFONA: Psiholog otkrio da li je normalno da uvek znate gde vam je dete i šta je nezdrava kontrola

Roditeljsku brigu i potrebu da u svakom trenutku znaju gde im se dete nalazi, prepoznali su stručnjaci širom sveta pa je do danas, na njihovu sreću, osmišljeno mnogo mobilnih aplikacijama preko kojih deca mogu biti praćena.

Kontrola opravdana do određene granice

Stručnjaci tvrde da roditelji podjednako prate i mladju i stariju decu, dok čak mlađu malo više iako su zapravo starija deca ta koja česće ulaze u probleme. Iako je ovaj vid kontrole uglavnom sa dobrim razlozima opravdan i podržavan, stručnjaci ističu da nekada može da bude i kontraproduktivan.

- Vaspitanje je složen proces koji podrazumeva to da je roditelj upićen u socijalne sadržaje i interakcije koje dete ima. Nekada je to bilo lako - jer se sve svodilo na fizički ograničenu socijalnu sredinu u kojoj su roditelji lako mogli da budu upućeni na skoro sve što se detetu događa. Sa pojavim interneta socijalna sredina postaje mnogo širi koncept - koji obuhvata mnogo vise sadržaja od kojih su neki i opasni. Zbog toga što razne opasnosti vrebaju na internetu strahovi roditelja su postali veći a samim tim i kontrola nad decom - objašnjava za Blic psiholog i psihoterapeut Jovana Jovanović.

Međutim, ona naglašava da postoje dve vrste kontrole i to: zdrava i nezdrava.

Nezdrava kontrola je kada roditelj do te mere kontroliše i prati dete da ga onesposobljava da se razvija i socijalizuje i takvo dete obično ima dosta strahova uz koje razvija i manipulativnost.

Zdrava kontrola je putem dogovora sa mališanima - postavljanja granica i učenja deteta šta je dobro, šta nije i šta je zabranjeno a šta dozvoljeno.

- Zdrava kontrola sa decom starijeg uzrasta se zasniva na odnosu poverenja koji se gradi kroz stalno razgovaranje sa detetom kao sa najboljim prijateljem - kaže psiholog Jovanović.

Važno je steći poverenje

Roditelji uobičajno prate decu iz potrebe za sigurnosću i bezbednosću, u smislu da li je dete stiglo na očekivano odredište ukoliko je krenulo bez pratnje odrasle osobe. Praćenje deteta u kontekstu korisćenja aplikacija za praćenje očekivana je u periodu osamostaljivanja deteta odnosno sa polaskom u školu kada je potreba za osećajem sigurnosti izražena i kod deteta i kod roditelja - objašnjava za "Blic" Maja, dečiji psihoterapeut iz Centra za dečiju psihoterapiju "Priča o Vili".

Ona objašnjava da je važno da se od najranijeg uzrasta gradi medjusobni odnos poverenja na relaciji roditelj - dete. Svako kasnije odvajanje trebalo bi da se bazira na ovom odnosu, kada će dete i samostalno imati potrebu da obavesti roditelje o svom kretanju (da li je neku destinaciju stiglo, da li se u međuvremenu desila neka promena planova...itd.)

Roditelji "mirniji" ako znaju gde im je dete

- Dete mi je sada četvrti razred, a samo ide u školu od drugog, ali sa satićem na kome postoji i opcija lociranja deteta. Svako jutro mi se javi kada stigne u školu, kao i popodne kada dođe kući, a gde se tačno nalazi u svakom trenutku mogu da znam preko lokatora. I tako smo muž i ja mirni, koliko-toliko, lakše mi je i osećam se sigurnije jer u svakom trenutku mogu da znam gde je tačno. Iako smo baš blizu škole, strepim od toga šta može da joj se desi na tom kratkom putu, možda to nije normalno ponašanje jednog roditelja, ali jednostavno, ja drugačije ne mogu - kaže za "Blic" Marija Popović, majka desetogodišnje devojčice iz Beograda.

- Nedavno smo smogli hrabrosti (većina njenih vršnjaka uveliko idu sami) i počeli da je puštamo samu i u parkić ispred zgrade ili u školsko dvorište koje je takođe u neposrednoj blizini našeg stana, takođe sa tim satićem. I, iskreno, drugačije ne bih mogla da funkcionišem, nepojmljivo mi je da dete od 10 godina samo pustim negde iz kuće, a da nemam način da sa njim komuniciram ili da ne znam gde je.

- E sad, kako će ići sa tim kada poraste, ne znam... Ali toliko smo se na ovo navikli, da za drugačije ni ne znam... Čujem komentare da dete treba da ima slobodu, da ne treba baš u svakom trenutku da znamo sve, da treba da imaju neke svoje tajne, da smo mi odrastali bez svega toga i tako stroge roditeljske kontorle i nadziranja, sami smo još od prvog razreda išli u školu... Slažem se, ali ipak vremena su drugačija, ali smatram i da je još mala za to da bude bez barem ovakvog nadzora. Kako ću da se "skinem" sa ove roditeljske "kontrol frik" navike, ne znam - iskrena je Marija.

Previše kontrole problem za zdrav odnos

Psiholog Jovana Jovanović kaže da deca koja su nezdravo kontrolisana kad odrastu imaju probleme da ostvare zdrav emotivni odnos, jer kontrolu vide kao ljubav, i teško im je da se socijalno integrišu, jer duboko u sebi imaju razvijene strahove i potrebu da budu zastićeni čak i od normalnog života.

Kada roditeljsko praćenje prevazilazi granice, i da li previše kontrole može biti kontraproduktivno u njegovom daljem odrastanju, psihoterapeut Maja iz Centra za dečiju psihoterapiju objašnjava ovako:

- O prevazilaženju granica možemo pričati kada se odnos svodi na isključivo kontrolu deteta, a ne na odnos poverenja koji podrazumeva međusobno poštovanje, komunikaciju i dogovore. U zavisnosti od uzrasta deteta i mere oslanjanja roditelja na aplikacije zavisi opravdanost iste. Ukoliko se roditelj oslanja jedino na kontrolu i praćenje deteta doći će do urušenja odnosa, posebno u periodu adolescencija kada prirodno mlada osoba teži većoj slobodi i autonomiji.

Ona dodaje da se opravdanost korišćenja aplikacija na kasnijem uzrastu može opravdati u ekstremnim situacijama kao što je nestanak deteta.

Kako roditelji prate decu

Potreba za kontrolom i praćenjem kretanja i ponašanja deteta je oduvek prisutna kod roditelja, a sa napretkom tehnologije dobila je i nove mogucnosti... Međutim, kako kaže psihoterapeut Maja, nisu aplikacije jedini način koji roditelji koriste za praćenje svoje dece.

- Pod kontrolom se podrazumeva i prikupljanje informacija od strane okruženja poznatom detetu, čitanje dnevnika, kontrolisanje telefona.... - objašnjava naša sagovornica.

Ona naglašava da je preporuka da roditelj jača odnos kroz proverenje kako bi informacije prikupljao direktno od deteta, a ne od kanala posredovanja.

Aplikacija koje roditelji koriste za praćenje

"Find My Kids" je porodični GPS lokator za bezbednost dece i roditeljsku kontrolu. Kada je instalirana na detetov i telefon roditelja, ta aplikacija roditeljima omogućava da detaljno prate kretanje svog deteta

Interesantno je da ukoliko se dete ne javi na poziv, roditelji mogu da uključe mikrofon i tako čuju sve što se događa u okolini njihovog deteta. Aplikacija omogućava da se kretanje deteta detaljno prati, pa se u svakom trenutku može znati gde se nalazi.

"Roditeljska kontrola Kroha" je aplikacija za nadgledanje vremena korišćenja ekrana deteta, praćenje lokacije, praćenje vremena korišćenja aplikacije, ograničenje upotrebe aplikacije, ograničenje upotrebe telefona, kontrolu web sajtova, nadzor YouTube.

"Roditeljska kontrola. Lokator" je aplikacija koja omogućava da vidite lokaciju svoje dece na mapi i da znate šta im se dešava.

"Mesto lokatora" je aplikacija koja koristi najmoderniju tehnologiju gde se pomoću GPS locira lokacija, koja između ostalog ima i mogućnost slanja upozorenja odabranim ljudima u slučaju opasnosti.

"Porodični lokator" aplikacija koja locira broj telefona članova porodice.

Ovo su samo neke od mnogobrojnih aplikacija koje se vrlo lako mogu instalirati na bilo kom pametnom mobilnom telefonu.

Pored svih prednosti koje ove aplikacije nude postavlja se pitanje gde je zaista granica i kada bi kontrola trebalo da prestane? Šta ukoliko neko zloupotrebi aplikaciju i umeša se u našu ili privatnost naše dece? Da li neko i nas može da prisluškuje i prati po sličnom principu? Pre nego što instalirate aplikaciju, dobro razmislite...

(Kurir.rs/Blic)