POSLE PRETEĆE PORUKE NA GROBU PATRIJARHA IRINEJA: Povećani stepen bezbednosti u verskim objektima je uvek preporučljiv!

Poruka teroriste na grobu patrijarha Irineja u Hramu Svetog Save da će ovu srpsku svetinju zapaliti može biti i čin poremećene osobe, ali čak i s njima se nikad ne zna i nemoguće je zaštititi se do kraja od napada. Zato Hramu treba obezbedi povećan stepen bezbednosti, tim pre što je to najinteresantniji verski objekat u Beogradu za teroriste, a može da primi čak 5.000 ljudi, ocenjuju stručnjaci za Kurir.

Islamolog prof. dr Darko Tanasković smatra da je poruka na grobu patrijarha Irineja čin fanatika, ali ističe da se s takvima nikada ne zna.

- Očigledno je reč o aktu fanatizovane i poremećene osobe. Takvih postupaka ima mnogo i nisu svi povezani s islamizmom, mada je ovde svakako reč o nekome ko ima neprijateljski odnos i prema pravoslavlju i prema Srbiji. Tome ne bi trebalo pridavati preterani značaj, međutim, to su i akti od kojih se nikada nikakvim bezbednosnim merama ne možeš do kraja odbraniti. Ne znači da ovakve osobe nisu potencijalna opasnost, da nisu spremne da izvrše terorističke akte i pogotovu ako bi se uključile u islamističku organizaciju, a nekad je samo dovoljno da sebe smatraju njenim pripadnikom - kaže za Kurir prof. Tanasković i dodaje da je na pomenutom listu pretnje uglavnom pisano na grčkom jeziku, kao i da bi mu trebalo vremena da sve prouči, ali je ubeđen da su naši stručnjaci sve to dobro analizirali, kao i da navedeni datumi sigurno imaju neko značenje za osobu koja ih je napisala.

On kaže i da "službe bezbednosti koje se bave ovom problematikom, bar kod nas, ispoljavaju visok stepen efikasnosti i na vreme utvrđuju postojanje takvih ličnosti ili posle ovakvog akta brzo otkrivaju počinioce":

- Bezbednosne provere treba stalno vršiti iako je nemoguće do kraja se odbraniti od nekontrolisanih postupaka, tim pre što je i iz SPC potvrđeno da su i grob patrijarha i neka druga mesta otvoreni za posetioce, a što je opet i razumljivo zbog uloge crkve u narodu.

Pitanje je treba li vernici da strepe, posebno kada su veliki praznici, a Hram, koji može da primi 5.000 ljudi - krcat.

- Smatram da je tako velike manifestacije država do sada svakako obezbeđivala i da će i ubuduće. Ali određeni vid povećanog stepena bezbednosti na takvim mestima, vidljiv ili nevidljiv, svakako je preporučljiv - zaključuje prof. Tanasković.

Prof. dr Zoran Dragišić s Fakulteta bezbednosti podseća da su verski objekti često bili na meti terorista širom sveta i ističe da je u Beogradu Hram Svetog Save najinteresantniji - kao najveći i kao simbol pravoslavlja u Srbiji - i za terorističke organizacije i za labilne pojedince. Posle Hrama to su Saborna crkva i Crkva Svetog Marka.

- Treba dobro analizirati ličnost čoveka i videti da li je povezan s nekom terorističkom organizacijom ili je reč o psihički labilnoj osobi koja je to napisala u stanju duševnog rastrojstva. Naše službe prate pojedince i organizacije povezane s teroristima i to odlično rade, a treba imati na umu da u Hram svakodnevno dolazi veliki broj vernika i da mora da bude dobro obezbeđen. I dobro je što je Hram angažovao privatno obezbeđenje, to je svuda u svetu to praksa, počev od Aja Sofije. Taj neophodni stepen neposredne fizičke zaštite hramovima mogu da pruže privatne firme, dok policija, BIA i VBA treba da prikupljaju informacije o potencijalno opasnim osobama, koje bi mogle da napadnu neki od hramova u Beogradu, a pre svega Hram Svetog Save - ističe prof. Dragišić:

- Vernici u hramu treba da se osećaju bezbedno, ali ne kao da su ušli u kasarnu ili u zatvor, ne da ih obezbeđuje policija. Tu je sistem video-nadzora, diskretnog nadzora pristupa, pa ako postoji sumnja na određenu osobu ona će biti ispraćena i policija će je sprečiti da nešto udari. Ne zaboravimo da mora da postoji i protivpožarna zaštita, a i da moraju da se sačuvaju umetnička dela neprocenjive vrednosti.

MUP nije odgovorio na pitanja Kurira o ovom događaju.

Kurir.rs /J. S. Spasić