KURIR U HRAMU SVETOG SAVE! To na svetu nema: Sve sija, velelepna kupola, čak šest oltara i čudesnih 50 miliona kockica mozaika

Grandiozan, u zlatu, već sada prvi u svetu po mnogo čemu - Hram Svetog Save ponos je Srbije. Ali još važnije i Srbima preče - Hram je mesto gde spoznajemo ko smo i kuda treba da idemo. Ikona Sveti Sava miri braću, grob patrijarha Irineja i Crkva Svetog kneza Lazara baš u temelju Hrama putokaz su Srbima. Svaki pred ikonom da se preispita je li Sava, Stefan il Vukan, pa da vaskrsne čovek u nama.

- Jedna od najposećenijih ovde biće ova ikona. Na njoj golubovi donose dva venca i krunišu Stefana i Vukana kada su se pomirili, a sujetu izbacili i mačeve odložili. Golub je simbol Duha Svetoga, te znači da će nas Bog učiniti mnogo većim ako smo spremni da popustimo jedni drugima - priča vladika pa veli:

- I kad me pitate da li će i treba li papa da dođe u Srbiju, kada govorimo o tako visokom nivou pomirenja, hajde najpre da se pomire najrođeniji - dva brata. Ostalo ćemo lako. Naš narod je posvađan više nego ikad, a plaši se da ćemo se objediniti s Katoličkom crkvom, da će nas ona progutati... Koliko smo bespotrebno uplašeni!

U još tri kraja tri su važne ikone o Savi - Sveti Sava postaje arhijerej, čime dobijamo autokefalnost, Prenos Savinih moštiju iz Trnova u Mileševu i Spaljivanje na Vračaru, na kojoj Turaka namerno nema, a aždaja je simbol tih mučitelja. Ali ona prva je bez premca, pred njom će vladika i svojevrsni oltarčić da podigne:

- Ova ikona mi je lekcija, želim da se pogledam i vidim ko sam ja od ove trojice. I vidim se u svakom od njih. Sveštenik sam i moram da budem i Sava, koji je sebe, što je vrlo zanimljivo, smatrao najgrešnijim. Stefan sam možda po imenu koje dobih na zamonašenju, kada sam možda bio i mnogo čestitiji i bolji. A Vukan sam čitavog života, jer sam čovek koji je grešan i dešava mu se nepravda. Interesantno, dok sam govorio o Stefanu, nesvesno sam gledao Vukana, kod koga mi se sviđa to što mogu da se pokajem.

Silazimo u kriptu, u Crkvu Svetog kneza Lazara. Simbolika više nego jasna.

- Kroz Kosovo se sve bolje vidi, a kripta je posvećena upravo knezu Lazaru i kosovski mučenicima, zato će se ovde sahranjivati velikodostojnici, patrijarsi. Najsvetije polažemo u grob. A iz groba rađa. Kao što se iz čudotvorne vinove loze u Hilandaru, koja niče iz groba Svetog Simeona, rađa život i dobija najviše dece, tako je iz groba uvek isceljenje. A najveće isceljenje je večnost iz Hristovog groba. Na Veliki petak svake godine mi smo ti koji Hrista razapinjemo, ali mi smo i oni koji vaskrsavaju s Hristom. Hrist je smrću smrt uništio - priča nam vladika kraj groba patrijarha Irineja.

Do tamo se probismo pored merdevina i kanti jer oslikavanje je u toku, a baš nad grobom niče Vaskrsenje Hristovo. g - Odavno brojne visoke delegacije koje dolaze u Beograd obilaze i Hram, al' je neverovatno da čak i predsednici država traže da posete grob patrijarha. Dolazi i narod, i poznate ličnosti, i to je znak da ljudi ipak veruju u svoju crkvu - vladika će, s kojim krećemo put vrha Hrama i vidikovca.

Još se tu radi, ali svaki "sprat" nova je oslikana priča o Nemanjićima, našoj istoriji, duhovnosti, opstajanju... A gore, s visine pogled ide preko i daleko, baš kao i sam Hram.

- U Hramu je urađeno nešto što u svakom pogledu, pa i umetničkom, prevazilazi mnoge stvari, a vreme će to tek pokazati. To na svetu nema - kupola od 1.248 kvadrata pod mozaikom i bez ijednog stuba da se na njega nasloni. Aja Sofija je za nepunih šest godina sagrađena, a mozaik nikad nije urađen do kraja. A mi smo za tri godine i osam meseci uradili 15.000 kvadrata mozaika i još 2.000 se radi - širi ruke vladika, pa će:

- Obično čujemo da ljudi vole da idu u neku malu crkvu, da imaju intimu, svoj svet. I to je u redu, ako je i zaista tako. Međutim, ljudi najčešće popuštaju iskušenjima, pa često i lažu sami sebe. A ovaj hram potvrda je toga. Ogroman je, ovde dolaze i političari, i estrada, javne ličnosti, a to na neki način smeta običnom čoveku. Ali kad dođete - vidite koliko smo svi mi nebitni. Kad pogledam 5.000 ljudi na molitvi, kad s oltara blagosiljam: "Mir svima", a oni svi tačno znaju šta da rade, kad se prekrstimo zajedno i osetimo neku moć i snagu - verujte, bio bih šraf, a ne čovek. Potpisao bih da do kraja života budem neki šrafčić, samo da budem deo službe ovde...

Ostalo je još malo skela i radova, ali i ono najvažnije, kraj i početak svega - osvećenje Hrama, koje je zbog korone odlagano. Nada se vladika da bi majski Sabor SPC mogao konačno odrediti i taj datum, koji možda bude i ove godine.

- Za mene je osveštanje Hrama najvažniji događaj u našoj novijoj istoriji i moramo pozvati sav pravoslavni srpski narod da dođe. Osvećenje Hrama mora da bude preobraz našeg naroda, da vaskrsnemo...

Kurir.rs/Jelena S. Spasić