OTIŠLA NEOPAŽENO U 99, A MUŽ JOJ JE BIO NAJPOZNATIJI TITOV BIOGRAF Sin joj se ubio, smrt drugog misterija KO JE BILA VERA DEDIJER

BEOGRAD - Na ljubljanskom groblju Žale pre nešto više od mesec dana sahranjena je Vera Dedijer, druga supruga čuvenog Vladimira Vlade Dedijera, srpskog novinara i najpoznatijeg biografa Josipa Broza Tita.

Bila je druga supruga najpoznatijeg Titovog biografa koji je za sobom ostavio na hiljade stranica o maršalu Brozu.

Ko je bio Vladimir Dedijer

Podsetimo, Vladimir Dedijer rođen je 1914. godine. Otac mu je bio Jevto Dedijer, a stariji brat Stevan Dedijer. Detinjstvo i mladost provodi u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Upisuje Pravni fakultet u Beogradu, kada zbog nemaštine i nemogućnosti da plaća studije počinje da radi kao dopisnik iz zemlje, a kasnije i sveta za „Politiku“.

Bio je član KPJ i radio je u korist komunističke propagande. Poznavao je odlično direktora „Politike“, Vladislava Ribnikara sa kojim je upoznao Josipa Broza Tita po dolasku u Beograd 1941. godine.

U vreme izbijanja ustanka imao je zadatak da organizuje političko-propagandni rad, da podučava komuniste i da radi u listu „Borba“ kao uređivač, zajedno sa Milovanom Đilasom. Odatle je počelo njihovo veliko prijateljstvo.

Vlado Dedijer je po formiranju prvih partizanskih odreda postavljen za političkog komesara Kragujevačkog NOP odreda. Učestvovao je zajedno u opsadi Kraljeva, polovinom oktobra 1941. godine, kada je bio ranjen u nogu.

Posle toga, odlazi u Vrhovni štab i radi u agitaciono-propagandnom odeljenju čitavog rata. U bici na Sutjesci izgubio je svoju ženu, dr. Olgu Popović-Dedijer, koja je bila šef hirurške ekipe Druge proleterske divizije.

Posle završetka rata, odlazi na osnivanje Ujedinjenih nacija u San Francisko. Po povratku u zemlju, kao veoma obrazovan čovek, dobija mesto predavača istorije NOB-a na Beogradskom univerzitetu. Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.

U Beogradu se po drugi put oženio, ovoga puta Slovenkom Verom Dedijer. Bio je predstavnik Jugoslovenske delegacije na konferenciji mira u Parizu 1946. godine. Po povratku, dobija zaduženje da bude urednik lista „Borba“. Za vreme sukoba sa Staljinom bio je član raznih pregovaračkih misija. Tu je počeo da prikuplja i podatke za svoje čuveno delo, po kome će kasnije postati poznat - „Prilozi za biografiju Josipa Broza Tita“.

Bio je član CK SKJ od 1952. i saveznog odbora SSRNJ od 1953. godine. Kao urednik lista „Borba“, optužen je da je pomagao sređivanje Đilasovih članaka, pa je izveden pred Partijsku komisiju, a zatim i pred sud u Beogradu 1954. godine.

Na tajnom suđenju zajedno sa Milovanom Đilasom, izabrao je da ga brani slavni advokat Ivo Politeo, koji je 1928. godine na „Bombaškom procesu“, branio Tita, a kasnije je i kardinal Alojzije Stepinac imao čast da ga ovaj advokat brani. Osuđen je uslovno na godinu i po dana. Kasnije mu je sud poništio tu odluku.

Vlado Dedijer je rešio da se povuče iz političkog života. Podneo je ostavku na članstvo u SKJ i SSRNJ avgusta 1954. godine.

Posle političke karijere, počeo je da se bavi pisanjem. Odlazi u SAD 1955. godine gde je i dobio zvanje Akademika istorijskih nauka. Povremeno je iz Amerike dolazio u zemlju gde je radio kao autor u pisanju knjiga. Vladimir Dedijer je u Americi postao član Raselovog suda, a zatim i predsednik istog suda koji je ispitivao ratne zločine u Vijetnamu, kršenje ljudskih prava u Latinskoj Americi i niz drugih.

Aktivno je radio i u Srpskoj akademiji nauka u Beogradu. Bio je jedan od koautora u udžbeniku „Istorija Jugoslavije od 1918“, u izdanju beogradskog Nolita 1972. godine. Posle Titove smrti, ponovo odlazi u Ameriku, u Vašington, gde skuplja građu za nove biografije o Titu.

Kao predsednik Raselovog suda radio je na pitanju zločina u logoru Jasenovac (1941—1945). U Americi je radio na pripremanju Tribunala Raselovog suda o koncentracionom logoru Jasenovac. U tu svrhu, vraća se ponovo u Jugoslaviju 1989. godine i zajedno sa višim naučnim saradnikom Antunom Miletićem radi na pisanju knjige o Jasenovcu. Ponovo je otišao u Ameriku i tu ga je snašla smrt.

Kao zaslugu u zajedničkom radu, Antun Miletić je posle Dedijerove smrti objavio knjigu „Protiv zaborava i tabua-Jasenovac (1941—1945)“, gde je pored svog imena, upisao i ime Vlade Dedijera, koji je tada već bio mrtav.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941, odlikovan je Ordenom partizanske zvezde prvog reda i imao je i čin potpukovnika JNA u rezervi.

Kurir.rs/SĐP/Wikipedia