KORONA JENJAVA, DA LI SE BLIŽI KRAJ KRIZNOM ŠTABU? Dalja sudbina savetodavnog tela zavisi od OVOGA, lekari poručuju - OPREZNO!

Poslednji put u starom sastavu Krizni štab se okupio pre mesec i po dana, tačnije 10. marta u Palati "Srbija", kada je doneta odluka o ukidanju skoro svih mera - kovid propusnica, obaveznog nošenja maski, ograničenog broja ljudi na proslavama, koncertima i utakmicama... Od tada njegovi članovi kako iz političkog tako i iz medicinskog dela, pre svega zahvaljujući povoljnoj epidemiološkoj situaciji i značajnom padu broja zaraženih koronom, nalaze se na zasluženom odmoru. Barem kada je Krizni štab u pitanju.

U međuvremenu, u Srbiji su bili izbori, a do izbora nove Vlade Srbije aktuelna prema zakonu obavlja samo tekuće poslove, osim u hitnim slučajevima nema mogućnost donošenja bitnijih odluka, a u sličnoj situaciji našao se i Krizni štab za borbu protiv kovida 19. Neizvesno je da li ćemo ga i ubuduće imati i ko će se, eventualno, u njemu nalaziti.

Korona

Virus korona u našu zemlju stigao je početkom marta 2020. godine, a Krizni štab za suzbijanje infekcije kovid-19, počeo je da se okuplja nešto ranije. Lekari raznih specijalnosti, iz oblasti epidemiologije, virusologije, imunologije, kako oni aktivni, tako i oni u penziji, odgovorili su na poziv države.

Na jednoj strani bio je njegov politički deo, koji je predvodila premijerka Ana Brnabić sa većim brojem ministara, brigadnih generala, predstavnika AP Vojvodine i Grada Beograda... Među njima je bio i ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, koji je predstavljao svojevrsnu sponu sa medicinskim delom ovog tela čiju su okosnicu činili doktori Predrag Kon, Branislav Tiodorović, Tanja Jovanović, Goran Stevanović, Verica Jovanović, Srđa Janković, Ivana Milošević...

Istina, bilo je i onih koji su u međuvremenu napustili Krizni štab, poput prof. dr Branimira Nestorovića, zbog "iskakanja" iz tima i izjava koje su unosile nemir među stanovništvom.

Brojevi novozaraženih iz dana u dan su u opadanju, prema najavama stručnjaka čeka nas mirno leto, ali sa virusom nismo završili, jer pandemija je još uvek na snazi. Da li će nam trebati novi Krizni štab ili će možda borbu protiv kovida preuzeti neko drugo telo, odlučiće nova Vlada Srbije. A i ako ponovo bude formiran u tom nekom budućem Kriznom štabu sigurno će biti mnogo novih lica.

Promena bi najviše bilo u njegovom političkom delu, pošto je izvesno da će mnogi ministri koji su bili deo Kriznog štaba, najkasnije do avgusta dobiti naslednike. A nema sumnje i da će pojedini medicinski radnici odlučiti da prepuste funkcije mlađim kolegama.

Reč stručnjaka

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je u toku epidemije imao jednu od najodgovornijih i najznačajnijih uloga, kaže da bez obzira u kom smeru se kreće korona, moramo biti oprezni.

- Pitanje o Kriznom štabu je pitanje za buduću Vladu Srbije, a lično, nemam nikakve sumnje da će Krizni štab, ukoliko i dalje bude postojao, u kakvom god sastavu bio, odgovorno i posvećeno obavljati svoj posao - kaže ministar Lončar, prenosi Blic.

Kako dodaje "iako sada deluje da pandemija ide ka svom kraju, moramo biti oprezni i obazrivi",

- Ono što sigurno znamo u vezi sa korona virusom jeste da mu ne možemo verovati, jer nas dosadašnje iskustvo uči da je reč o nepredvidivom i izuzetno opasnom virusu. U skladu sa tim, Ministarstvo zdravlja će nastaviti da odgovorno sprovodi aktivnosti u cilju sprečavanja i kontrole epidemije, a paralelno sa tim, preduzećemo sve mere kako bi svi non-kovid pacijenti što pre dobili neophodnu zdravstvenu uslugu i negu - rekao je ministar Lončar za Blic.

Članica Kriznog štaba, virusolog, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, prof. dr Tanja Jovanović ističe da još uvek nismo rekli zbogom pandemiji.

- Virus i dalje cirkuliše u populaciji, sa neizvesnim ishodom. Pretpostavljamo da će u budućnosti doći do daljeg ublažavanja kliničke slike, da će virus izazivati simptome prehlade, ali treba sačekati i videti da li će se pretpostavke i obistiniti. Za sada je i dalje potrebno da Krizni štab prati situaciju i prilagođava protivepidemijske mere situaciji - smatra prof. Jovanović, piše Blic.

Ona dodaje da je velika čast i priznanje biti deo stručnog tima u trenutku velikih izazova, te ma koliko bio težak, minuli period je bio i značajan za nauku.

- Ovaj period pandemije, ma koliko bio težak, bio je dragocen i značajan za virusologe. I kad sam mislila da skoro sve znam o virusima, pojavio se novi virus sa nekim nespecifičnim osobinama i oboljenjem koje je bar u početku bilo vrlo teško razumeti i predvideti ishod infekcije. Posebno priznanje je bila mogućnost da učestvujete u kreiranju dijagnostičkih procedura, pratite pouzdanost testova koji su korišćeni za dijagnostiku. A svakako je najveći izazov bio pratiti cirkulaciju aktuelnih varijanti virusa u našoj zemlji. Bila je ogromna odgovornost biti član Kriznog štaba - objašnjava profesorka Jovanović.

Kako navodi, "javnost je videla samo najisturenije članove Kriznog štaba, ali svako je imao slobodu da se konsultuje sa svojim kolegama u iznalaženju najboljeg rešenja po brojnim pitanjima".

Izazovan period

Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović kaže da je minuli period bio komplikovan, pun izazova, i da borba sa pandemijom nije bila nimalo laka.

- Ako izuzmemo neke situacije u kojima je politika preovladala, sve je u Kriznom štabu bilo u znaku jedinstva. Što se tiče samog rada, mislim da smo makar mi iz medicinskog dela bili vrlo jedinstveni zato što su se odluke donosile i zasnivale na struci. Sa te strane imali smo razumevanje političkog dela, a razumeli smo i mi njih, jer oni su se trudili da ekonomija bude održiva - objašnjava profesor Tiodorović za Blic.

On je u nekoliko navrata isticao da bi u Kriznom štabu trebalo da se nađu i stručnjaci iz drugih oblasti.

- Krizni štab će biti potreban bar do kraja ove godine, jer se korone nećemo osloboditi tako brzo, kako svet tako i mi. Moguće je da ćemo do početka zime imati novi talas, ne veliki, ali to je neminovno. Krizni štab je i dalje potreban po mom mišljenju, i ja sam tražio i ranije i sada bih tražio da imamo stručnjake iz oblasti komunikologije, sociologije i psihologije. To su naučne discipline koje su potrebne u sprovođenju novih stavova i u sprovođenju mera, vakcinacije i da se to narodu približi na pravi način. Možda bismo mogli da imamo još nekog kliničara, uvek je dobro imati nove ljude.

Na pitanje da li bi se ponovo našao u Kriznom štabu, prof. Tiodorović nema dilemu.

- Odazvao bih se pozivu, jer to je moja lekarska dužnost. Smatram da svako od nas ima obavezu da se odazove, mi smo u službi nauke i svog naroda. Prema tome ja sam uvek spreman, koliko god mogu da odgovorim situaciji koje mi se postavljaju - zaključio je prof. Tiodorović.

(Kurir.rs/ Blic)