- Druženje u kraju uvek je podrazumevalo odlazak u kladionicu. Išli smo na aparate, igrali se. Tačnije, mislili smo da je to igra. A nije. Ta igra razorila mi je život, zadužio sam se kod kamataša, a moji su morali da prodaju stan da mi ljudi kojima sam dugovao ne bi polomili noge. Od tada je prošlo 10 godina, i danas u aparat ne gledam. Stao sam kad sam shvatio u šta sam uvalio svoju porodicu, ali i kad je došao spas - trudnoća moje devojke.
Ovako za Kurir svoju ispovest počinje Beograđanin S. B., koji je godinama bio navučen na aparate za kocku, a koji se s poroka "skinuo" tek kad je porodicu ostavio bez dela imovina, a potom ubrzo saznao da će postati otac prvi put. Ispričao nam je kako je sve počelo.
NE PROPUSTITE
- Znate, sve to deluje bezazleno, posebno kad ste tinejdžer. Od dosade odemo i lupkamo one aparate. S vremenom sam došao do toga da mi je svejedno da li sam dobio ili izgubio, pa i koliko. Kad sam imao para, a počeo sam da radim kao tinejdžer, prosto su me žuljale u džepu. Morao sam potrošim sve što imam. A onda sam se zaduživao. Zadužim se da imam da odem na posao, da izvedem devojku. A onda opet, kad prođem pored kladionice, te pare opet počnu da "žuljaju". I tako je jedna pozajmica vodila u drugu - priča on i dodaje da mu je jedan drugar tada rekao za momka koji novac daje na kamatu, i da će mu srediti bolje uslove za zajam.
- Uzmem 100 evra, i dok prođem pored kladionice, nestanu. Ne doslovce. Dešavalo se da s posla odem u kladionicu, izađem iz nje u pola noći, odspavam nekoliko sati, odem na posao, i tako ukrug. Uz to su išli i drugi troškovi. Pušio sam dve pakle cigareta, pio po nekoliko piva. Sve to vuče jedno drugo. Trošak do troška. I tako pozajmiš još stotku, pa još dvesta... a ne vraćaš, nego kad legne plata, opet na dobro poznato mesto - priča on.
Tako je dogurao do duga koji je s kamatom narastao na 10.000 evra.
- Krio sam to od roditelja, dok nisu došli momci da me prebiju jer se nisam javljao. Nisam video izlaz iz dugova. Rekao sam to pokojnom ocu. On se borio da bratu i meni stekne po stan, iako na periferiji, ali da nas obezbedi. Stan koji je namenio meni prodao je ispod cene samo da me izvuče. Devojka s kojom sam se zabavljao u tom periodu je zatrudnela i to je bio moj spas. Svoju primarnu porodicu doveo sam u problem i opasnost, a sopstvenu je tek trebalo da imam. Tada sam se trgao i rekao kocki ne - kazao je on i dodao da svih onih drugara koji su bili tu dok se zajmio danas nema.
- Ostali su uz mene braća i kum. Ostalih nema. Shvatio sam ko je ko. Sada ponekad s kumom odem u kladionicu, odigram tiket ako je neka fudbalska utakmica koju pratim, i na to stavim samo 50 dinara. U aparate ne gledam. Oni su moja prošlost i najveća lekcija - zaključio je naš sagovornik.
Alarmantni podaci
Najmlađi zavisnik od kocke ima 16 godina
Iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici rekli su za Kurir televiziju da je zavisnost od kocke najčešći oblik bolesti zavisnosti u Srbiji, češći nego narkomanija. Takođe, u periodu od septembra 2021. do januara 2022. godine za 30 odsto je povećan priliv pacijenata u odnosu na raniji period, a takav skok nije zabeležen od 2010, kad je započet program lečenja patološke zavisnosti od kockanja.
- Najmlađi pacijent ima 16 godina. Iako zakon i norme ne dozvoljavaju da se oni kockaju, oni ipak pronalaze načine za to. To su različiti ekonomski statusi, starosni statusi, kao i obrazovni statusi. To nam sve govori da niko od ove bolesti nije zaštićen. Primećujemo porast mladih i povećan je broj ljudi između 30 i 40 godina koji su u bračnim zajednicama s malom decom. Nedeljno dođe od tri do pet porodica - rekla je psihijatar dr Olivera Sbutega Filipović.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
