Nesvesni opasnosti koju roštiljanje u šumama nosi, ljudi nesvesno izazivaju požare na otvorenom, zbog čega vatrogasci ni ovaj praznik ne slave, već dežuraju na terenu, a od prošle godine imaju prava i da pišu kazne onima koji ugrožavaju bezbednost

Doček Praznika rada, iliti prvomajskog uranka mnogima je nezamisliv bez boravka u prirodi, roštilja i alkoholnog pića. Ipak, niko ni ne sluti da to može da dovede do stravičnih tragedija, kako onih po prirodu, tako i po ljudske živote!

Dragan Miković, zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd za Kurir je ispričao da i ovaj praznik, kao i svaki drugi, vatrogasci moraju biti u punoj pripravnosti.

- Paljenje vatrena otvorenom je zabranjeno, sem ako nema prostora namenjenih za to. Ipak, ljudi to rade. Lože vatru gde im je zgodno, ne obaziru se na opasnosti koje vatra sa sobom nosi, pa je naša stanica i za prvi maj prazna jer je gotovo većina ljudi na terenu. Dešava se da sipaju litar alkohola na vatru da bi je rasplamsali, ona bukne, nekog povredi. Dovoljan je jedan sekund, da to bukne poput bombe i nekoga povredi. Takođe, neki za sobom ne ugase požar dobro pa do 2. maja u jutarnjim satima dežuramo jer se požari dešavaju i posle uranka. U pripravnosti smo i u slučajevima teških saobraćajnih nesreća koje izazivaju osobe pod dejstvom alkohola, a to često budu tako uništena vozila da moramo i mi intervenisati - rekao je Miković.

Tako i dežurni vatrogasci za Praznik rada spreme gozbu u stanici, ali ona često ostane netaknuta, jer nemarnost ljudi njima ne da predaha.

loznica--mnogo-posla.jpg
Kurir/T.I. 

Anegdota sa terena Miković ne može ni da se priseti, jer kaže, za godine bavljenja ovim poslom nagledao se svega za šta je mislio da ljudima ne može da padne na pamet.

Lažne dojave, ima i toga

Dragan Miković, zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd za Kurir kaže da i tokom praznika imaju lažne dojave.

- Ljudi misle da je vatra igračka i naš posao poput igre. A nije. Za prvi maj dobijemo mnogo poziva na naš broj 193, a naši operateri kroz rad i iskustvo već umeju da prepoznaju da li se neko šali, pa navode ljudi proveravamo, uzimamo broj telefona. Često moramo da izađemo jer ne smemo da dozvolimo da se desi da postoji slučajno vatra a da se mi negde nismo stvorili na vreme. Na te intervencije idemo velikom brzinom, i kroz grad i putem, što takođe nosi opasnost. Dakle, to nikako nije za igru. Takođe, dovoljna je jedna neslana šala da nas odvuče na jedno mesto, a da se na drugom zaista dešava tragedija gde se moramo pojaviti brzo, a ne možemo jer je neko mislio da je zabavno šaliti se nečime sa čime se ne šali nikada.

- Prevencije radi, vatrogasci iz svih stanica idu po izletištima u kontrole i u slučaju neke opasnosti reaguju na vreme. Od prošle godine dobili smo dozvolu da osobama koje pale vatru na mestu na kojima to nije dozvoljeno i koji tako ugrožavaju sve oko sebe pišemo kazne. U pitanju su novčane kazne, i već to sprovodimo - kaže on. I tako, dok mnogi posle uranka prelaze na ćevape, kobasice i pivo, oni idu u patrole, da vide ima li dima negde, jer ako ga ima, možda ima i vatre. Ipak, kaže Miković, nije ni tu kraj.

Dešava se da se ljudi raziđu, da padne mrak, 1. maj prođe a požar negde bukne od žara koji nije dobro ugašen.

whatsapp-image-20220328-at-6.03.47-pm-1.jpg
Uroš Arsić/Mondo 

Naš sagovornik objasnio je, iako je njeno paljenje ušumama zabranjeno, gde je to najbezbednije, ako to ikako može biti, kao i kako se ona pravilno gasi.

- Paljenje vatre u prirodi ne podržavam jer je ne samo opasno, već i protivzakonito. Ko to radi i mimo zakona, mora mesto da očisti tako da nema blizu ni trave ni lića ni drveća - da požar nema gde da se raširi tokom ili posle pripremanja hrane. Kada se priprema hrane završi, važno je da se to mesto dobro poprska vodom, da se prekontroliše ima li žara, i ako ima opet polivati vodom sve dok se opasnost zasigurno ne isključi.

Umesto prijave - lajv

Za neke požare saznaju na mrežama

Sagovornik Kurira, Dragan Miković, zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd kaže da je bilo slučajeva da ljudi snimaju neki požar uživo, a da vatrogasci za isti nemaju dojavu. - Ljudi kada vide vatru vade telefone da snime lajv, umesto da pozovu nas. Onda mi za požar negde saznamo na mrežama, dok ustanovimo gde se i šta dešava izgubimo vreme, koje nekome može da spasi život. Ljudi očekuju da je uvek neko drugi pozvao, a svako od nas treba da bude odgovoran i pozove, prijavi, pa ako je već požar prijavljen svakako mi stižemo na lice mesta u najkraćem mogućem roku - rekao je on.

Suzana Trajković

Bonus video:

01:59
JUGOSLAVIJA JE NA DANAŠNJI DAN SLAVILA DAN MLADOSTI: Muzej Jugoslavije priredio bogat program Izvor: Kurir televizija