SVI SU ČULI ZA OVE SVADBENE OBIČAJE, ALI MALO KO ZNA ŠTA ONI ZAISTA ZNAČE: Jedan od njih je JEZIV, dok drugi imaju JAKU SIMBOLIKU

Gotovo da se ni uz šta u Srbiji ne vezuje toliko tradicije, običaja i rituala kao uz jedno venčanje. Neki od tih običaja opstali su još od naših čukunbaba i čukundedova

Međutim, i dan-danas se u pojedinim mestima u Srbiji praktikuju bizarnosti poput posmrtne svadbe ili bacanje žita preko kuće, što simbolizuje vezu sa precima i demonima, koji moraju da prihvate snaju.

Novi i stari običaji

Naime, pred nama je sezona svadbi, koje se od mesta do mesta, iz godine godinu, menjaju, ali ipak je suština te ceremonije ostala ista - veselje i produžetak porodične loze.

Etnolog Bojan Jovanović kaže za Kurir da je Srbija bila prepoznatljiva po arhaičnim običajima, koji su u većini mesta izmrli, ali koje možemo prepoznati i u nekim današnjim obredima, te za njih najčešće saznajemo iz starinskih priča ili knjiga.

- Jedan od najstarijih rituala je svakako taj da s dolaskom snaje u kuću svekar prvu noć provodi sa njom pre svog sina. Međutim, toga gotovo da danas nema u našim mestima. U seoskim i u gradskim sredinama svadbena svečanost je tipizirana. Nekada je tradicionalno vreme za veselje bila jesen, kada se završe poljski radovi, pa može da se veseli. Danas ljudi ne zavise od tih uslova, te se svadbe prave već od proleća - kaže Jovanović.

Obredi

- U nekim sredinama pak mogu da se vide i bizarni rituali koji mogu da podsete na neku arhaičnost. Naš narod karakteriše masa obreda koji su bili uslovljeni verovanjem i potrebom da se stvori potomstvo. Mlada se dovodi u zajednicu da bi se porodica uvećala. Kako bi ona bila plodna, vršeni su magijski rituali, jer se smatralo da je neplodan brak nepoželjan za zajednicu.

Kada je dočekaju u mladoženjinoj kući, na nju se baca pšenica, a simbolika je ta da ona bude plodna kao što je žito plodno. Kako ni to nije bilo dovoljno i muški rod se smatrao vrednijim, ona je, dok je bila na konju, u naručje uzimala muško dete da ga drži. Ono se zvalo nakonjče, a ovaj običaj i dan-danas postoji u nekim ruralnim sredinama - objašnjava etnolog Jovanović.

Komunikacija sa silama

On navodi i da istu simboliku ima bacanje žita preko krova, koje ljudi praktikuju i danas.

- Mladinim dolaskom u kuću se kontinuitet plodnosti nastavlja, a ujedno se uspostavlja i komunikacija sa silama. Pošto se verovalo da mrtvi učestvuju u životima živih, neizmerno je bilo važno umilostiviti te pretke i na neki način opravdati izbor neveste.

Bacanjem žita se uspostavlja veza sa dušama predaka u čiju kuću dolazi ili sa demonima, koji ne treba da se iritiraju kako se ne bi okrenuli protiv nje, već da se s njima uspostavi saglasnost da se ostvari ono što je neophodno zajednici.

Ipak, jedan od najbizarnijih i najarhaičnijih svadbenih običaja je posmrtna svadba, koja se, kako čujemo, još uvek održava u istočnoj Srbiji, a po obrednim pravilima održavala se i u drugim delovima.

- Onaj koji odlazi u drugi svet ispunjava ovozemaljske zahteve, ostvaruje potpuni životni ciklus koji je obredno potvrđen. Ako kod mladih ljudi dođe do prekida te životne niti, onda se njegov pogreb pretvara u svadbu kako bi on ispunio životne zahteve.

Mlada koja ostvaruje bračnu vezu sa pokojnikom smatra se snahom i ne sme da se uda izvesno vreme nakon sahrane, odnosno svadbe, jer je ožalošćena supruga umrlog muža.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić

Bonus video: