PORODICI JE ČUDNO ŠTO SAM TOLIKO SA NJIMA: Korona je prošlost, Krizni štab ne zaseda, a evo gde je i šta sada radi dr Tiodorović

Korona se stišava a brojke su sve niže iz dana u dan. Skoro da su svi zaboravili na kovid-19, i sve izgleda kao da se vratilo u normalu. Krizni štab ne zaseda, a njegovi članovi vratili su se svojim svakodnevnim aktivnostima. „Blic“ je epidemiologa i člana Kriznog štaba prof.dr „Branislava Tiodorovića „pronašao“ u Crnoj Gori, ali ne na odmoru.

-Uskrs sam proslavio u Šapcu išli smo da obiđemo familiju moje supruge, tamo smo bili svi porodično. Posle praznika ćerka i unuk su se vratili u Niš, a supruga i ja smo produžili u Crnu Goru, a pridružio nam se i sin. I ovde imamo rodbinu, a kako sam ujedno i predavač na pomenutoj tribini, pokušavam da spojim lepo i korisno. Što se praznika tiče, bilo je lepo, i moram vam reći, tačno tako, posle dve godine proslavili smo bez većih opterećenja oko kovida.

Korona miruje, brojke padaju, nema zasedanja kriznog štaba… Da li vam je teško vratiti se normalnim životnim tokovima?

-Nije teško, ali jeste malo problematično u smislu da čovek ne može da bude opušten. Duže od dve godine bili smo „pod naponom“, 24 časa. Nije sada lako niti je moguće odjednom zaboraviti sve. Odloženi efekat postoji, ne može se očekivati da će tako lako padati brojevi, ali i da ćemo mi lako zaboraviti sve. Uvek brinemo i razmišljamo. Moramo sačekati da nemamo više preminulih, da nam se pozitivni pojavljuju sporadično pa tek onda možemo razmišljati da je sve normalno. Zato nema opuštanja u potpunosti.

Znači, i dalje pratite medije i izveštaje o koroni?

-Svakog jutra gledam podatke sa cele teritorije Srbije kakva je situacija sa kovidom. Počevši od bolnica do domova zdravlja i od kovid bolnica. Najviše obraćam pažnju na kovid bolnice jer tamo je više obolelih… Mislim da su opšte bolnice dosta mirnije, mada imaju one koje leče i oporavljaju, ali tamo nema preminulih ili se to retko dešava. Ali, zato kovid bolnice rade i dalje, doduše, imaju mnogo manje pacijenata nego pre.

Da li se čujete sa nekim iz Kriznog štaba?

-Uglavnom se čujemo mi iz medicinskog dela, kontaktiramo često, bilo direktno, bilo da razmenjujemo poruke. Ne računam ovo čestitanje praznika, recimo Konu sam čestitao Pashu. Ali, moram da vam kažem, korona je još uvek najprisutnija tema u tim našim razgovorima, što je normalno. Zato se ne treba se zavaravati da je prošla i da je potpuno nestala. Što se tiče ministra zdravlja dr Lončara, verujem da on ima svoj program i ne znam da li smo mu mi iz Kriznog štaba više prioritet. A dobro je da nismo, jer sada se Ministarstvo fokusira na stvari koje nisu kovid. Minuli period bio je zaista težak, korona je angažovala u prethodnom periodu sve naše medicinare, pa je logično da se polako fokus okreće na nešto drugo što nije kovid.

Vratimo se, ponovo, nečemu što nije korona. Sada više vremena imate za porodicu, kome ste najviše nedostajali?

-Nedostajao sam svima. Ovo je prosto iznenađenje za njih što sam ja konačno tu sa njima, poklanjam veću pažnju i unucima i svojoj supruzi, i celoj porodici. Eto, desilo se da smo posle toliko vremena otputovali svi zajedno i da smo malo opušteniji.

Jel imate neki hobi koji ste zapostavili zbog korone, pa ste se sada vratili tome?

-Teško je bilo imati hobi u ove dve godine. Moj hobi je ranije bilo voćarstvo, želeo sam da pratim voćarstvo, dok moja supruga koja je takođe lekar, ona voli baštovanstvo i voli kada je pratim u tome. A što se nekog drugog hobija tiče, to je sport. Ranije sam i igrao, a sada volim da pratim fudbal, rukomet, košarku… Nekada davno sam u juniorskoj reprezentaciji igrao rukomet bilo je sjajno. Igrali smo i fudbal i košarku, zato se danas radujem što moj unuk Mihailo posebnu pažnju posvećuje košarci. Sada, naravno, više pratim nego što mogu da igram.

Imate puno prijatelja sa kojima se družite. Da li su i oni srećni što konačno imate više vremena i za njih?

-Pa i oni su prijatno iznenađeni jer do sada nisam imao puno vremena. To su moji stari drugari. Tu su i kolege sa fakulteta, pa moje društvo iz kafića, bilo da su u Nišu ili u Beogradu, sa svima se lepo družim. Znate, prijatelja nikad dosta, važno je da su pravi i da ih je što više. Da li je neko blizu ili daleko, to ništa ne znači, važno je da smo tu jedni za druge i da se lepo družimo. Mnogo polažem na prijateljstvo i negujem taj odnos koji imam sa ljudima.

Tokom epidemije bili ste ozbiljni. Privatno koji vas poznajemo znamo vas iz nekog drugog ugla, pa jel možete malo približiti javnosti vašu pravu prirodu?

-Moguće je da su ljudi shvatili moju ozbiljnost zbog poštovanja profesije, a iskreno situacija je u nekim momentima bila zaista takva da nismo mogli da budemo drugačiji nego ozbiljni, kako svi tako i ja. Mi epidemiolozi pratimo masovna oboljenja, znamo kako to ide i kuda sve može krenuti pa sam možda zbog toga imao izraz lica malo ozbiljniji od drugih. Privatno svi oni koji me poznaju, znaju da mogu sa mnom razgovarati o svemu, znaju da sam prijatelj i čovek koji sa svima razgovara, bez obzira da li su to prijatelji, kolege, komšije, uvek i sa svima imam dobru komunikaciju.

U protekle dve godine nismo baš opušteno razmišljali o odmoru i putovanjima. Da li vi već sada znate vaš plan za leto?

-Poučen iskustvom a posebno pandemijom, znam da kad god praviš planove nešto se može izjaloviti, zato ne volim da planiram. Ipak, iskreno, nadam se da ćemo ovog leta otići porodično na planinu ili jezero, ili možda čak i na more. Verujem da će biti dobro, jer svima nam je potreban odmor, a naročito taj momenat kada smo svi zajedno.

Da li čitate, gledate filmove…. Kako još provodite svoje slobodno vreme?

-Moram da priznam da sam mnogo više čitao dok nije došla korona. Ali, uvek su mi dela Dobrice Ćosića inspiracija. A s druge strane mnogo sam nekako naklonjen „Znakovima pored puta“ Ive Andrića, jer mnoge odgovore sam nalazio upravo u njegovim analizama. Ti znakovi pored puta imaju odgovore koje čovek doživljava krećući se kroz život i smatram da je potrebno da ih pratimo. Što se knjiga tiče posebno pratim nova izdanja i sve što pišu naši mladi pisci. Ipak, vreme je tu presudan faktor, volim da čitam a čitam onoliko koliko slobodno vreme i obaveze dozvoljavaju. Što se televizije tiče, meni je TV uvek uključen. Sada recimo pratim seriju „Vreme zla“ prema delima Dobrice Ćosića.

Da li vam „nedostaju“ mediji? Novinari su vas zvali neprekidno u minulom periodu?

-Imam mnogo prijatelja među novinarima, pa se i privatno čujemo, tako su novinari uvek prisutni na ovaj lii onaj način. Tokom korone teško mi je padalo to što nisam nekada mogao svima da izađem u susret, da se čujem sa svima, ali trudio sam se koliko sam mogao.

Impresivna biografija

Vaša biografija je impresivna i u Krizni štab pozvani ste kao vrhunski stručnjak sa ogromnim znanjem i iskustvom. Šta biste izdvojili iz vaše karijere?

-Specijalistički ispit položio sam 1981.godine, a pre toga magistarski, dakle i magistar i specijalista. Svoju karijeru delim do odlaska u Pasterov institut u Parizu (boravak od 1986.do 1988.) i karijeru posle toga. Taj odlazak je bio prelomni trenutak, to je jedno široko otvaranje prema nauci, svetu, prema onome što predstavlja najnaprednija medicina. To iskustvo je bilo dragoceno za moju dalju karijeru epidemiologa u svakom smislu. Tako da sam tokom svih pandemija koje su se dešavale znao nekako kuda će u kom smeru ići sve. Pa i kovid-19, o takvoj mogućnosti smo govorili na tim skupovima, kada sam upoznao i Faučija, Lika Montanjea kao i sve ostale proslavljene naučnke. Znate, u karijeri sam se uvek ponašao tako da ne budem samo kabinetski profesor, nego sam smatrao da univerzitetski profesor mora osetiti sedinu u kojoj živi, mora otići na teren. Kao što je za hirurga važno da operiše, tako je i za nas epidemiologe važno da učestvujemo da pratimo tokove, da znamo sredinu, da poznajemo zakone prirode, bez obzira da li su pitanju mali ili veliki gradovi, selo ili bilo koja druga oblast. Dakle, pravi epidemiolog mora biti spreman i teoretski i praktično. Teoretski kao profesor da edukuje mlade, da proizvodi nove uspešne lekare, ali mora da oseti i zna šta se dešava u populaciji.

Naša zemlja ima stručne ljude

Da li naša zemlja ima stručne ljude koji bi se, eventualno, mogli suočiti sa novim epidemijama, ako ih bude?

- Sve što znamo učili smo od svojih dobrih profesora i profesorki, pa tako smatram da su i mladi ljudi to naučili od svojih. U pitanju je struka koja se izborila sa Variolom verom, to je struka koja se izborila sa trbušnim tifusom, kao i različitim bolestima, hepatitisom A i tako dalje. Svi smo mi učili od njih i postali ono što jesmo danas. Imamo mlade i sposobne koji su tokom korone savladali i položili težak ispit, tako dam sam apsolutno sam siguran da ćemo imati dobru plejadu stručnjaka koji bi se u budućnosti mogli izboriti sa ovakvim pojavama.

Kurir.rs/Blic