Ono u šta veruju pravoslavni vernici od malih nogu, naučeni da žive po Božjim zapovestima i oni preobraćeni nevernici koje je neka muka naterala da posećuju crkvu i poste, je to da kod pojedinih bolesti kada medicina zakaže, na scenu stupa Božja volja koja može da ih spasi.

U tim situacijama, svaki bolesnik se priklanja određenom svecu kom se moli i odlazi u manastir po pomoć. Unutar zidova pojedinih manastira zapisana su brojna isceljenja i ozdravljenja o kojima svedoče isceljeni kako bi uputili druge kojima je pomoć potrebna gde da odu.

Narod veruje da se među svecima sa najvećim „moćima“ i najviše uspeha u isceljenju izdavajaju: Sveta Petka i Sveti Roman, pa su manastir Sveti Roman Đunis i Crkva Ružica mesta koja bolesni najčešće posećuju.

Opšte je poznato da je Sveta Petka zaštitnica dece, majki i porodica. Ovu svetiteljku najviše poštuju u Rumuniji i u Srbiji. Njene mošti su najpre bile prenete u Carigrad, pa u Trnovo, da bi opet bile vraćene u Carigrad, a odatle u Beograd.

U crkvi Svete Ružice je voda po koju vernici dolaze da je piju jer leči neplodnost, bolesti kao i brojna duševna stanja. Mnogim vernicima se ukazala u snu, gde ih je, prema njihovim pričama, ili mirno gedala, ili im nešto rekla ili ih povela negde. Nakon toga su osećali neverovatnu blagost.

Osnova manastira svetog Romana Đunisa je u obliku lista deteline i podeljena je na pripratu, ram, oltar i grobnicu svetog Romana. U njemu su se desila mnoga ozdravljenja posednutih, paralizovanih i obolelih od nervnih bolesti.

Posebna odaja sa južne strane crkve u sklopu manastira je Lazaroma, grobnica oca Romana gde se svakodnevno čitaju molitve Svetom Romanu za ozdravljenje nemoćnih, naročito umobolnih i psihijatrijskih bolesnika po čemu je manastir nadaleko čuven.

(Kurir.rs/Lepote Srbije)