GOLUBAČKA TVRĐAVA VEKOVIMA KRIJE TAJNU Legenda o devojci koja prkosi LEDI KRV U ŽILAMA! Zbog ovoga niko nije uspeo da je osvoji

Na svim evropskim jezicima tvrđava Golubac se kroz istoriju zvala upravo tako, po golubovima koji nikada ne napuštaju ovog čuvara Đerdapa.

I zaista, kada od mesta gde je Dunav na svom toku najširi krenete u tesnac, sačekaće vas legendarni grad koji i danas privlači turiste svojom mistikom i burnom istorijom.

Kameni stražar Đerdapa. Svedok burne istorije i nadanja osvajača da će uspeti da kontrolišući tvrđavu kontrolisati i ceo prostor Đerdapske klisure i ovog dela Dunava.

- Ovde gde je podignuta tvrđava na samom ulasku u Đerdapsku klisuru, Gvozdena vrata, zato je i dobila nadimak kameni stražar Đerdapa. Svako ko je posedovao ovu tvrđavu imao je veliku prednost, kontrolisao je kopneni put i rečni i postoji verovanje da je postojao lanac koji je kontrolisao ulaz u Đerdap - rekao je za televiziju Kurir Sreten Živković iz Golubačke tvrđave.

Obavijena misterijom na strmoj steni Ridan tvrđava nikada nije poklekla. A njen simbol i dalje je tu da nas podseti zašto se zove Golubac.

Golubački grad nalazi se na desnoj obali Dunava, u opštini Golubac, na ulazu u područje Nacionalnog parka Đerdap. Ulazna kapija tvrđave predstavlja i glavnu ulaznu tačku u nacionalni park sa zapadne strane, a istočno od bedema tvrđave se nalazi prirodni rezervat Golubac. Nagađa se ko je i kada tačno počeo da ga gradi.

- Možda ta njena mističnost je ono što je najzanimljivije u vezi ove tvrđave jer ni danas ne znamo ko je i kada podigao ovo utvrđenje. Mnoštvo je pretpostavki koje su prisutne i danas i pretpostavka je da je podignuta u drugoj polovini 13. veka, možda za vreme vladavine Dragutina Nemanjića kada je oblast Braničevo bila u okviru srpske države - rekao je za televiziju Kurir Sreten Živković iz Golubačke tvrđave.

Geografski položaj Golubačke tvrđave kroz vekove je privlačio mnoge osvajače.

- Ovde gde je podignuta tvrđava na samom ulasku u Đerdapsku klisuru, Gvozdena vrata, zato je i dobila nadimak kameni stražar Đerdapa. Svako ko je posedovao ovu tvrđavu imao je veliku prednost, kontrolisao je kopneni put i rečni i postoji verovanje da je postojao lanac koji je kontrolisao ulaz u Đerdap - rekao je za televiziju Kurir Sreten Živković iz Golubačke tvrđave.

Mnogo se bitaka oko tvrđave odigralo između Srba, Ugara i Osmanlija. Veruje se da tvrđavu niko nikada nije osvojio vojnim putem.

- Vi kada pogledate kule vidite da su podignute na nepristupačnom mestu, sve su međusobno povezane bedemima i morali ste iznova da je napadate ali to vam ne bi garantovalo da možete da je osvojite - rekao je za televiziju Kurir Sreten Živković iz Golubačke tvrđave.

Menjali su se kroz vekove i osvajači i oni koji su držali Golubac. Za nas je ličnost koja je obeležila tvrđavu Despot Stefan Lazarević.

- Mi, Srbi, je najviše vezujemo za period vladavine Despota Stefana Lazarevića jer je on početkom 15. veka preuzeo tvrđavu, to jest dobio je na upravljanje od ugarskog kralja Žigmunda. Tada je on podigao donji deo grada i ovu palatu tako da je on svojom vladavinom i održao srpsku državu na ovim prostorima - kaže Živković.

I o samom imenu tvrđave dugo se polemisalo. Upravo oko imena ispredane su legende i priče.

- Mnogobrojni putopisci koji su prolazili ovuda kada su posmatrali tvrđavu imali su prilike da vide i da ih kule podsećaju na golubove koji su nastanjeni na steni. A i danas kada prošetate videćete golubove koji nikada ne napuštaju ovo mesto - ističe Živković.

Ipak, jedna od najpoznatijih legendi kaže da je u najvišoj kuli bila zatočena vizantijska princeza Jelena koja je hranila golubove. Ali Srbi su vremenom želeli svoju junakinju i skovana je legenda o srpskoj devojci Golubani.

- Kada su Osmanlije nakon Kosovskog boja stigle da Golupca i kada su ušli u tvrđavu osmanski komandant zapazio je Golubanu. Želeo je da je pridruži svom haremu, ali pošto se ona nije dala rešio je da je kazni. Na nemačkom jeziku Tauberzberg, na grčkom Peristeron, na mađarskom Galamboc, na turskom Giverdžili dakle bukvalni prevod golubiji breg i mi smatramo da je golub definitivno simbol ovog utvrđenja - ispričao je Živković.

Na internetu često možete da naiđete na podatak da tvrđava ima 10 kula. To je netačno, kažu naši domaćini, jer je tu definitivno 9 kula. Zbog svega ovoga i zbog završetka radova na obnovi Golubac danas posećuje veliki broj turista.

- Po prvim prognozama bilo je planirano da ovu tvrđavu poseti 50 000 ljudi na godišnjem nivou, ali je ta brojka već prve godine probijena, imali smo blizu 120 000 posetilaca - rekao je Marko Milojković.

Ove brojke su iz godine u godinu samo rasle i kažu nam ovde da je parking pored kompleksa odavno mali da primi sve koji žele da dođu. Preko 200 inostranih kruzera godišnje zastane upravo na ovom mestu.

- Privlači dosta turista na godišnjem nivou što potpomaže i lokalnim ugostiteljima, pružaocima smeštaja, tako da je otvaranje tvrđave mnogo doprinelo lokalnom razvoju i razmišljanju da se mladi ljudi zadrže ovde i da rade ono što vole. Možda čak i najveći optimisti nisu mislili da ćemo imati ovako dobre rezultate i drago nam je što pored domaćih gostiju dolazi i veliki broj stranaca i nose lepe utiske sa ove destinacije i nadamo se da će u budućnosti tvrđava ostati ovako aktuelna i da ćemo imati prilike da ugostimo posetioce iz različitih delova sveta kao što to i danas činimo - kaže Živković.

Na kraju ću sa vama podeliti još jednu legendu, da su Golubac gradili robovi punih 70 godina. Gde god da se krije istina ovaj kameni stražar moćno upozorava da bez njegove dozvole dalje nećemo moći. A stati ovde makar i na tren vratiće vas u vreme slavnih bitaka i vojskovođa. I možda princeze koja i danas ovde hrani golubove.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Pošta NET i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

Bonus video: