DEJANU NIJE SAMO NOGA OSTALA NA KOŠARAMA Priča o herojima iz rata, koji su junaci i u miru BRANILI SU NAS, ALI KADA ĆEMO MI NJIH?
"Graditelji mira" su udruženje ratnih veterana koje pomaže boračkoj populaciji i ugroženima. Jednom saborcu su sagradili kuću.
Čovek kome danas žele da pomognu je učestvovao u Bitki na Košarama i herojski branio našu otadžbinu, ali danas živi u teškim uslovima. Ovo je priča o njima.
Dejan Ivanović i Veroljub Smiljković su veterani rata na Kosovu i Metohiji iz 1999. godine.
Dve decenije nakon teških bitki na jugu Srbije oni su sa svojim saborcima heroji i u miru.
Dejan Ivanović bio je pripadnik 125. motorizovane brigade.
- Na Košare sam otišao 18. maja 1999. godine, 21. maja sam ušao u minsko polje i bio sam teško ranjen. Zgazio sam protivpešadijsku minu i izgubio desnu potkolenicu. Noga mi je ostala na Kosovu. Srce mi je ostalo na Kosovu i Metohiji. Duša - priča Dejan Ivanović za Kurir televiziju.
Veroljub Smiljković je u ratu na Košarama bio vojnik na odsluženju redovnog vojnog roka.
- Ja sam kao vozač Tam- a 150 upao u zasedu albanskih terorističkih jedinica. Samim upadom u tu sačekušu bio sam jedan od teško ranjenih, a nekoliko mojih saboraca je ranjeno, jedan kuvar je ubijen - ispričao je Veroljub Smiljković.
U međuvremenu postali su graditelji mira.
- Godine 2012. nekolicina saboraca koji su učestvovali u direktnim oružanim akcijama došli smo na ideju da formiramo jedno udruženje, humanitarnu organizaciju "Graditelji mira". Poučeni time, zato što je naš grad Kruševac dobitnik medalje mira od Ujedinjenih nacija, imamo jedan spomenik izgradnji mira.
Glasni cilj ove organizacije je pomoć borcima.
Najveća akcija koju su izvršili je izgradnja kuće njihovom ratnom drugu Miji Đidiću, na nagovor Bojana Ostojića. Heroj Đidić je živeo u teškim uslovima, a čija je kuća bila u fazi raspadanja, a majka mu je bila bolesna, kao i on sam. Patio je post-traumatskog stresa i bio je jako teško.
Naredni korak ovih junaka je pomoć Saši Stevanoviću.
- Sašu kao saborca dugo poznajemo. Kada se rat završio njegov život je bio mnogo težak. Imao je nepokretnu baku, nepokretnu majku, dugo ih je negovao. Sve je to ostavilo traga. Plus učešće u ratu i 1998. i 1999. godine. Pre osam godina počele su njegove zdravstvene tegobe. Tada je i krenulo lečenje.
Saša je sahranio i majku i baku, a onda je upao u teške finansijske probleme. Od tada Saša živi bez sruje, vode, grejanja i ostalih osnovnih životnih potrepština i uslova za dostojanstven život čoveka.
- Kod mene sve što se promenilo, promenilo se dok sam bio dole. Svašta sam video. Posle toga sam izgubio mogućnost da progutam hranu - priča Saša za Kurir televiziju.
- Psihički problemi su uticali da mu se raspadne porodica. Da ćerka ne razgovara sa njim i da zbog jakih lekova e može da zadrži posao, jer ne može da ga probudi zvuk alarma - kaže Saša.
- Potrebno je, za uknjiženje stana, i ostalog malo manje od 600.000 dinara. I dovesti njegov stan u stanje da može da se živi. Moraće sve da se adaptira. Planirana sredstva su nekih 2,5 miliona dinara.
Plemenitost Dejana Ivanovića i Veroljuba Smiljkovića, kao i njihovih saboraca, je veličanstvena, ali je naša sramota kako žive ljudi koji su nas sve zadužili. Heroj koji je 67 dana proveo na Košarama je 8 godina odbijao pomoć, ali mu je ona danas preko potrebna.
Kurir.rs/J. Ćirković
Bonus video:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega