OVO NISTE ZNALI - RAT RUSA I AMERA U SRBIJI! Ubijali se, a za mrtvima i sad tragaju! Danas dobili spomenik, EVO ŠTA SE TAD DESILO

U neposrednoj blizini sela Trupala, pored starog puta Niš-Aleksinac danas je svečeno otkriven spomenik posvećen sovjetskim vojnicima koji su poginuli prilikom napada američke avijacije na Crvenu armiju 7. novembra 1944. godine. U tragičnom događaju koji je nazvan Niški incident stradala su 34 sovjetska vojnika, dok je njih 39 ranjeno.

Ovako glasi današnja vest. A dok ponovo tenzije između Rusa i Amerikanaca dostižu zastrašujuće razmere, podsetićemo vas na dan kada je nebo iznad Jugoslavije bilo poprište oružanog sukoba Sovjeta i Amera, jedinog tokom Drugog svetskog rata. I otkriti šta mu je prethodilo, kako se odigrao i kakve je posledice imao.

Iako je odneo žrtve na obe strane, incident nije bio poznat u javnosti, niti je to i danas, odnosno, nije bio navoden u globalnim i lokalnim istoriografskim delima o Drugom svetskom ratu, pisao je VICE.

Prvo temeljno naučno razjašnjenje onoga što se desilo na nebu iznad Niša 7. novembra 1944. godine u sukobu dve velike grupe američkih i sovjetskih aviona, potkrepljeno pouzdanim izvorima, dali su tek 2016. godine srpski istoričari Aleksandar Dinčić i Bojana Simović u radu "Niški incident" u izdanju Niškog kulturnog centra. Tema koja je apsolutni presedan u istoriji najvećeg svetskog sukoba tako je dobila svoje mesto u celokupnoj svetskoj istoriji kroz jedno lokalno izdanje, samo zahvaljujući istraživačkom naporu dvoje mladih naučnika.

- Sedmog novembra 1944. godine ulice Niša bile su preplavljene jugoslovenskim i sovjetskim zastavama, portretima Staljina, Lenjina, Marksa i Tita. Na velikom mitingu kod Narodnog pozorišta, upriličenom povodom proslave sovjetske Oktobarske revolucije, bili su prisutni ruski i partizanski oficiri, kao i celokupna partizanska politička struktura koja je počela da upravlja gradom nakon što su ga 14. oktobra napustile nemačke snage. Na miting su došli i članovi bugarske, sovjetske i engleske vojne misije koji su se nalazili pri komandi grada Niša - kaže za VICE istoricar Aleksandar Dinčić.

BOMBE NA KOLONU

Dok su se na centralnom gradskom trgu spremali govori i obostrane zdravice sovjetskih i partizanskih komandanata i boraca, iz grada se ka obližnjem Aleksincu kretala velika motorizovana formacija Crvene armije. Dugačku kolonu kamiona, džipova i drugih vozila predvodio je sovjetski general Kotov, komandant čitavog 6. gardijskog streljačkog korpusa Crvene armije. Sa padina obližnje planine Mali Jastrebac kretanje te masivne grupe posmatrao je zamenik komandanta sovjetske avijacijske jedinice 866. lovačkog puka major Dmitrij Sircov.

Iako je bila već kasna jesen, dan je bio bez magle, sa dobrom vidljivošću i visokom bazom oblaka.

Kada se kolona našla između mesta Čamurlija i Katun, u 12.40 časova, naglo se začulo zaglušujuće brujanje velikog broja aviona. Uvidevši odmah da se radi o američkim avionima zbog karakterističnog oblika, Sircov se obradovao činjenici da će oni pružiti podršku trupama na zemlji iako za tim više nije bilo puno potrebe. Nemačke snage su se povlačile ka Kosovu i Crnoj Gori, Beograd je već bio slobodan, a Hitlerova avijacija, nekada moćna Luftvafe od čijih bombi su jednom strepeli od Engleske do Volge, na nebu Balkana više nije predstavljala nikakvu ozbiljnu pretnju. Kolona generala Kotova je bila na rutinskom zadatku prebacivanja rezervnih snaga ka severu odakle ih je očekivao odlazak na front koji se kretao ka Dunavu i Mađarskoj.

- Sircov je, medutim, u jednom trenutku primetio kako se druga grupa aviona izdvaja i pravi veliki krug oko Niša, a onda su avioni naglo počeli da bacaju bombe i mitraljiraju sovjetsku kolonu u pokretu. Uzaludno je bilo mahanje vojnika crvenim zastavama i belim peškirima. Bombe su precizno padale i u gustom plamenu rasturale kolonu - kaže Dinčić.

Avioni koje je sovjetski pilot video da bombarduju kolonu njegove vojske bili su P-38 "Lightning" („Munja") i, kako će se kasnije ispostaviti, pripadali su 95. lovačkom skvadronu američkog armijskog vazduhoplovstva USAAF. Nad južnu Srbiju su doleteli iz poljskih baza u Italiji odakle su njihove posade već više od godinu dana vršile svakodnevne napade na nemačke ciljeve na zemlji po ovom delu Evrope, uništavajući nacističku ratnu mašineriju gde god se ukazala prilika. Za pilote sa toliko ratnog iskustva napad na ogromnu i relativno sporu masu vozila i vojnika na zemlji, pri tom potpuno nezaštićenu bilo kakvom protivavionskom paljbom, bio je zadatak u kome nije bilo promašaja. Njihove bombe padale su tačno po sredini puta donoseći smrt savezničkim vojnicima.

UBILI GENERALA

Kasnija istraga Crvene armije pokazala je da je u napadu među prvima u svom sagorelom vozilu poginuo sam komandant korpusa general Kotov. On je preminuo na rukama sina Engelsa koji je bio oficir u jedinici svog oca. Ubijeni su i načelnik štaba korpusa major Naumov i pomoćnik načelnika major Nazarov. Zajedno sa njima poginulo je još 34 vojnika dok je 37 crvenoarmejaca bilo ozbiljno povređeno. Uništen je veliki broj sovjetskih vozila. Pored sovjetskih saboraca od rafala kojima su P-38 izrešetali kolonu stradalo je i jedno vozilo sa oficirima NOVJ: komandant divizije i njegov zamenik uspeli su da se izvuku, bacivši se na drum, dok je šofer ostao na mestu mrtav.

Dok se na putu odvijala tragedija, na niškom aerodromu je sovjetski pukovnik Šmelev stajao pred eskadrilom sovjetskih vazduhoplovaca iz 707. jurišnog puka koji su trebali da se pridruže mitingu i učestvuju u svečanoj vojnoj paradi na samom kraju manifestacije. Pilotima se obratio rečima: "Drugovi, danas čitav sovjetski narod proslavlja 27-godišnjicu velike oktobarske revolucije..." Nije stigao da završi recenicu jer su piloti povikali: "Uzbuna! Fašisti napadaju naš aerodrom!".

Iza planina je doletala velika grupa aviona karakterističnog izgleda. Konstrukcija aviona P-38 "Munja" bila je vrlo prepoznatljiva jer su se iza svakog od dva motora koliko je letelica imala nastavljali trupovi, dok je pilot sedeo u kabini koja se nalazila izmedu njih. Zbog takve siluete nemački piloti su avionu vec dali nadimak "dvorepi đavo".

Ono što je u prvi mah zbunilo sovjetske pilote na niškom aerodromu bila je činjenica da je i jedan nemački avion FW189 "Uhu" imao vrlo sličnu konstrukciju. Taj model je bio masovno korišćen na Istočnom frontu gde su mu sovjetski piloti dali nadimak "ram" jer ih je podesećao na ram od slike koji leti.

U ratnim memoarima objavljenim u SSSR 1961. godine pod nazivom "Na maloj visini" jedan od sovjetskih pilota, Nikolaj Šmeljev, napisao je sledeće:

- Svi smo bili iznenađeni i zbunjeni. Na kraju krajeva, znali smo da u našem sektoru nema fašista i da takvih količina avijacije nema. A onda - cela armada se sručila na nas! Videli smo kako su "ramovi" jedan za drugim pikirali. Nisu Nemci, oni su Amerikanci! Saveznici!, uzviknuo je jedan od naših pilota kada su se na dvotrupom avionu ukazale jasno vidljive oznake američkog vazduhoplovstva. Da, stvarno su to bile "munje" americke avijacije.

NAPAD NA TRG

Aleksandar Dinčić i Bojana Simović u svom radu navode izjavu partizanskog komesara grada Branka Popovića koji je nakon rata opisao svoje sećanje na taj dan:

- Najedanput su se američki avioni našli iznad nas i poceli da mitraljiraju. Svet je bio još pod svežim utiscima američkih bombardovanja tog leta. Nastala je takva panika da to niko nije mogao da zaustavi. Začas se trg ispraznio, a naravno mi nismo smeli da se plašimo. Morali smo da ostanemo na trgu. Naročito nismo smeli da bežimo zbog onih Rusa. Oni su prilično hladnokrvno gledali šta se radi. Rusi su poslali sa aerodroma jednog svog narodnog heroja. On je došao ispod ovih koji su mitraljirali i utvrđenim znakovima, okrenuo se naopako i pokazao im zvezdu petokraku. Međutim, ovi su mitraljirali i taj ruski avion i on je oboren. E sada, kad su to Rusi videli, onda su krenuli sa nekakvom grupom lovaca i počeli da se ganjaju sa ovim dvotrupcima. Nastala je jedna paklena borba, ali ne više nad samim trgom nego je to tamo prošlo ka Svrljigu i tu je oboreno nekoliko aviona. Naravno, proslava Oktobarske revolucije se posle toga nije mogla održati na onaj način na koji smo mi to zamislili.

U 13 časova, komandant sovjetske 17. vazduhoplovne armije, general Sudec, naređuje pilotima dežurnih aviona na niškom aerodromu da uzlete i odgovore na napad. Odmah je poletela grupa od devet lovaca iz sastava sovjetskog 288. lovackog puka, kaže Aleksandar Dinčić.

On navodi da su se američki avioni tada ustremili na sovjetske i da je otpočela vazdušna borba iznad tadašnjeg Kaznenog zavoda, danas KPZ Niš. U ovom okršaju oborena su tri američka aviona.

Prvi se srušio jedan kilometar jugozapadno od Niša. Njega je pogodila sovjetska protivvazdušna odbrana sa aerodroma. Avion je sa pilotom potpuno izgoreo. Drugi avion je pao jedan kilometar severoistočno od aerodroma. I njegov pilot je poginuo u takođe sagoreloj olupini. Oborio ga je potporučnik Serdjuk koji je po uzletanju napadnut od dve "munje" ali je uspeo da pogodi avion potporučnika Bruera. Isti sovjetski pilot uspeo je da pogodi još jedan lajting koji je napustio borbu zbog oštećenja. Treći avion je pao osam kilometara severno od aerodroma. Avion je izgoreo ali se pilot ranije spasio iskakanjem. Pao je na drumu gde su ga zarobili Sovjeti i odveli u Niš u cilju istražnog postupka. Bio je zatočen u nekadašnjem zatvoru Sreskog suda preko puta pozorišta.

JOŠ SE TRAGA ZA TELIMA

Međutim, major Sircov je naredio da se prebaci najbližoj engleskoj vojnoj misiji. U svojim memoarima će zabeležiti da je na taj postupak bio prinuđen posle dobijanja naređenja od šefa sovjetske vojne misije u Nišu pukovnika Padamuškina.

- Još dva aviona bila su pogođena u istom okršaju ali su nekako uspeli da se održe u vazduhu i sa motorima u dimu odlete ka Italiji. Američke žrtve ovog sukoba bili su potporučnici Eldon Kolson i Filip Bruer - kaže Dinčić.

U radu "Niški incident", navodi se Amerikanci sahranjeni na samom ulazu u današnji civilni aerodrom "Car Konstantin". Americko ministarstvo odbrane i dalje traga za njihovim grobnim mestima. Prema Dinčićevim navodima, Sovjeti su u vazdušnom okršaju izgubili isto tri aviona "Jak 9" i dva pilota, dok je poručnik Žestovskij, iako ranjen u nogu i ruku, na vreme iskočio padobranom i tako ostao živ. Njegov avion je pao i izgoreo u ataru sela Kamenica.

Ispostaviće se kasnije da je jedan od "jakova" u opštem haosu bitke pogođen sopstvenom vatrom sa zemlje. Za poginule sovjetske pilote Dimitrija P. Krivonogihna i Viktora M. Šipuliju priređena je svečana sahrana.

Sataljin je bio veoma ljut i zatražio je hitnu istragu. U izveštaju koji mu je ubrzo uručen pisalo je:

- U 12 sati i 40 minuta, 7. novembra 1944. u rejon grada Niša doletela je grupa američkih aviona tipa Munja sa kursa 120 stepeni i na visini od dve hiljade metara. Obrušili su se na visinu od 40-50 metara i počeli da pucaju na naša vozila i trupe koje su napredovale na putu Niš-Aleksinac-Deligrad. Naši vojnici su mahali crvenim transparentima, belim tepisima, signalizirali avijatičarima da su napali svoje saveznike.

DVOSTRUKI HEROJ SSSR

Ruski pilot Šmeljev je napisao u svojoj knjizi da je video kako je vrtoglavo sa aerodroma uzeleteo avion "Jak 9" komandanta lovačkog puka, dvostrukog heroja Sovjetskog Saveza, kapetana Aleksandra Koldunova, višestrukog asa vazdušnih borbi koji je u svojoj karijeri u Drugom svetskom ratu oborio čak 49 nemačkih aviona. (Koldunov će nakon rata postati vrhovni komandant vazduhoplovstva i pomoćnik ministra odbrane SSSR, 1948. godine oboriće nad Baltikom jedan američki avion u špijunskoj misiji, a svetskoj javnosti postaće poznat kada je smenjen sa funkcije 1987. godine nakon što je Nemac Matijas Rust svojim lakim avionom "cesna" sleteo na Crveni trg u Moskvi).

Pre poletanja, Koldunov je vikao: "Ne otvarajte vatru! Da kažem da smo mi naši".

Koldunov proleteo kroz američku formaciju mašući krilima kako bi im pokazao sovjetske oznake i uverio ih da pred sobom imaju savezničku armiju. Međutim, na njegov avion su odmah zapucali.

Jedan od sovjetskih pilota, potporučnik Šipulija, koji je poleteo za Koldunovim zapucao je dok se penjao ka formaciji P-38. Snažan projektil iz topa 37mm kojim su bili opremljeni ovi odlični borbeni avioni eksplodirao je u kabini "munje", trenutno zapalivši avion koji se stropoštao na zemlju u plamenu. Istog trenutka njegov "Jak" se zateturao napred kad ga je presekao rafal drugog američkog aviona. Pao je oko 500 metara severno od aerodroma i izgoreo sa pilotom.

Porucnik Krivonogih je uspeo da izbegne dva puta napad, napravio vertikalni manevar iz koga je pogodio jedan P-38 koji je pao i izgoreo. Međutim, uskoro se našao u unakrsnoj vatri američkih aviona i protivvazdušne odbrane koja je celo vreme dejstvovala sa aerodoroma. Parčići rasprsle granate iz protivavionskog topa pogodili su i zapalili njegov avion koji se okretao i pod uglom od 85 stepeni udario u zemlju tri kilometara severoistočno od aerodroma.

SUKOB JER AMERIKANCI NISU ZNALI GDE SE NALAZE

U jednom trenutku, američki avioni su se okrenuli i odleteli na Zapad. Bitka između saveznika je bila okončana.

Kada se loša vest proširila već u toku dana, usledila je reakcija: saveznički komandant u Sredozemlju britanski feldmaršal Vilson upućuje zvanično izvinjenje sovjetskom generalu Tolbuhinu, dok američki ambasador u SSSR, Averel Hariman 14. decembra 1944. godine odlazi u Kremlj noseći u ime američkog predsednika Ruzvelta i zapovednika američkih vojnih snaga izvinjenje za incident koji se dogodio, kao i želju da se ubuduće ovakvi propusti sprečavaju slanjem specijalnih oficira u vojne štabove radi zajedničke koordinacije kopnenih i vazdušnih snaga. Na tome se zvanicno niški incident i završio.

- Do propusta je došlo pošto su piloti, izgubivši orijentaciju, mislili da gađaju nemačku kolonu u Ibarskoj dolini i da napadaju nemački aerodrom kod Skoplja, prateći pokrete nemackih trupa od Skoplja do Prištine. Tačnije, da su pogrešili za 400, odnosno, 150 kilometara. Blisku borbu pilota niko nije spominjao, kaže Dinčić.

On kaže da je u svrhu odobrovoljavanja sovjetske komande, čak narucen, a potom i izrađen izveštaj na osnovu svedočanstva američkih pilota koji su učestvovali u ovom sukobu. Izveštaj je nosio naziv "Uzroci tragedije". U planu dejstva jedinica američke vazduhoplovne armije jedna tačka za 7. novembar bila je da eskadrila bombarduje nemačke kolone u pokretu od Novog Pazara do Raške. Nad Raškom, eskadrila je trebala da se okrene ka jugu i bombarduje put za Kosovsku Mitrovicu na dužini od nekih 60 km posle čega treba da se vrati u Italiju. Pilotima su date karte na kojima je bila pažljivo uneta konfiguracija zemljišta u blizini njihovih ciljeva.

Mnogo ranije nego što je vođa američke eskadrile dosegao zonu svoga cilja našao se pod dejstvom snažne protivavionske vatre koja ga je primorala da promeni visinu letenja. Njegovi avioni leteli su brzinom oko 400 kilometara na najamanjoj mogućoj visini, da bi Nemce što više iznenadili. Tako je vođa eskadrile pod tim uslovima preleteo oblast koju je trebalo da napadne i poverovao je da se nalazi iznad svog cilja kada je, 88 km istočnije, naišao na istovetan teren.

- Došlo je do pogrešne orijentacije pošto je konfiguracija zemljišta skoro identična. Postupajući po kartama i datom nalogu piloti su se našli nad Ćićevcem i odatle krenuli na jug. Aleksinac su smatrali Raškom, Niš kao Kosovsku Mitrovicu, a dolinu Južne Morave na prostoriji od Niša do Deligrada smatrali su dolinom Ibra - kaže Dinčić objašnjavajući kontekst koji je doveo do tragedije.

"Niški incident" je ostao zaboravljen, van bilo koje posleratne istoriografije, i kao takav nije privukao nikakvu pažnju istoričara sve dok Aleksandar Dinčić i Bojana Simović nisu odlučili da obrade tu temu.

Danas u Nišu postoji novi spomenik svim stradalim crvenoarmejcima u ovoj tragediji, dok dva američka pilota, Kolson i Bruer, i dalje počivaju na nepoznatoj lokaciji u srpskoj zemlji, negde kod lokalnog aerodroma, u blizini aktuelnog ruskog humaniratnog ili špijunskog centra, zavisi koga pitate.

Kurir.rs/Vice (Bane Gajić)

Bonus video: