JEDITE KAJMAK I SLANINICU! Srpska doktorka razbila zabludu u kojoj smo živeli, srušila mit iz 80-tih! NAŠE BABE BILE SU U PRAVU

BEOGRAD - Bolje namaži svinjske masti ili uzmi naseci slanine i luka, govorile su naše babe dok smo kao deca kolutali očima na njihova nazadna shvatanja istovremeno upirući iz petnih žila da im objasnimo kako su na televiziji rekli da su svinjska mast i slanina bele smrti koliko i so, šećer i belo brašno.

- Jedite slaninu i kajmak!, tvrdnje su dr Danijele Ristić Medić s medicinskog Instituta.

Naime, slanina, svinjska mast i meso, punomasni sir, kajmak i puter proglašeni su početkom osamdesetih godina prošlog veka za namirnice koje bi trebalo izbegavati, jer doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti, zbog toga što utiču na porast masnoća u krvi.

Tada je počela masovna potrošnja rafinisanog ulja, pre svih suncokretovog i margarina. Nova saznanja, međutim pokazuju da smo dugo bili u zabludi.

Naime, novije studije dokazale su da je šteta od zasićenih, prirodnih masnoća, odnosno od tradicionalnih proizvoda, daleko manja nego od industrijskih.

Doktorka Danijela Ristić Medić, viši naučni saradnik Centra izuzetnih vrednosti za istraživanje ishrane i metabolizma Instituta za medicinska istraživanja, svojevremeno je za intervju Večernjim novostima rekla da prirodne masti koje najčešće unosimo iz namirnica životinjskog porekla nisu u potpunosti odgovorne za formiranje naslaga na zidovima krvnih sudova.

- Činjenica je da se prekomernim unosom zasićenih masti povećavaju vrednosti ukupnog holesterola u krvi, ali i vrednosti dobrog HDL holesterola tako da nema izraženijeg rizika za pojavu koronarne bolesti. Jer, da bi se formirao plak na zidovima krvnih sudova nije dovoljan samo povišen holesterol, već mora da postoji i zapaljenski proces. On nastaje kada u organizam unosimo i prevelike količine trans-masti koje se nalaze u ulju, margarinu, lisnatom testu i konditorskim proizvodima.

Štaviše, podaci pokazuju da smo zemlja u kojoj je unos trans-masnih kiselina veoma visok, jer naša ulja mogu da sadrže i preko tri grama trans-masnoća na sto mililitara. Visok procenat ovih nepovoljnih masnoća imaju i margarini, namazi, pojedini suhomesnati proizvodi, slatkiši i naravno brojni pekarski specijaliteti. Čak i pojedini margarini koji se reklamiraju da nemaju trans-masti sadrže ih, ali u nešto manjem procentu, svega 0,2g na sto grama proizvoda.

- Trans-masnoće u ishrani bi definitivno trebalo izbegavati, jer nisu dobre. One sa sobom nose rizik da se oboli od bolesti srca i krvnih sudova, a ako se dnevno unosi 5g ovih masnoća rizik da se oboli od neke kardiovaskularne bolesti povećava se za 23 procenta. Trans-masnoće su u sastavu proizvoda navedene kao hidrogenizovana ili delimično hidrogenizovana biljna mast. One ne bi trebalo da čine više od jedan odsto od svih ukupnih masnoća koje unosimo ishranom.

Ima li esencijalnih masti u ribi koja je zamrznuta?

- Dobro izbalanisiran odnos omega 6 i omega 3 masnih kiselina omogućava prevenciju hroničnih zapaljenskih stanja, šećerne bolesti, kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Kada je o sadržaju omega 3 masnoća u ribi reč najbitniji podatak je da li je riba stigla iz ulova ili je tovljena, znači gajena. Jer, planktoni kojima se riba hrani stvaraju ove dobre masnoće u njenom mesu.

Kurir.rs/Novosti/RTS