U SRBIJI IH IMA SVUDA, NAPADAJU U ROJU A NJIHOV OTROV MOŽE DA UBIJE! Stručnjak objasnio kako da se zaštitie, ovo nikako ne radite

S lepim vremenom budi se priroda, a to znači da stršljeni počinju sa formiranjem legla koja se najčešće nalaze na nepristupačnom mestu, a u naseljenim mestima itekako prave probleme ljudima

- Kada je mesto naseljeno ljudima, potrebno je ukloniti leglo bez obzira što su ugrožena vrsta,jer su tada u opasnosti i deca i porodice...- ističe Vladica koji po prijavi građana rešava probleme sa zmijama i stršljenovima.

Razmnožavanje

U gnezdima stršljena postoje radilice, trutovi i matice. Matice u jesen prave prve larve iz kojih će se izleći mlade ženke.

U kasnu jesen se mlade ženke pare sa trutovima, a tokom zime stršljenik odumire.

Ženke koje prežive zimu u rano proleće prave nova gnezda o kojima se brinu do stvaranja prvih radilica.

U napad kreću zajedno

Stršljeni su osvetoljubivi insekti. Ukoliko osete opasnost uvek napadaju u roju što može biti fatalno.

Ako se izvidnik ubije pre nego što pošalje signal ostalima, može se reći da je opasnost prošla, u suprotnom i ostali dolaze u napad.

Pandan količini otrova koji jedan stršljen ispusti prilikom uboda je otrov 25 osica ili 50 pčela, zbog toga treba biti oprezan kada se pojavi jer niko od nas ne zna da li je alregičan na njegov otrov.

Gde i kada se formiraju legla

Vladica ističe da u ovom periodu matica kreće da formira leglo.

- Oni prave legla gde su nepristupačna mesta. Krovovi kuća, drveća, tavani, svuda gde je sunčana strana. U leglu može da bude od 400 do 1000 jedinki - objašnjava Vladica.

Kada je jako leglo dnevno mogu da pojedu i do 2,5 kilograma hrane. Jedu voće, nektar, ali i pčele, što ih čini velikim štetočinama.

Vladica objašnjava da vreme utiče na leglo, pa tako ako je previše toplo i stršljenova će biti više. Veoma vole vrućinu, pa su zato uvek na sunčanoj strani.

Kako se zaštititi

Građani se često žale da i u gradskim naseljima muku muče sa ovim insektima, a Stanković savetuje da se na terasama izbegavaju saksije sa cvećem, a da se na prozore postave zaštitne mrežice kako ne bi mogli da uđu u stan ili kuću.

Stanković ističe da najpre treba otkriti gnezdo, a potom ga uništiti, ali upozorava da je takva intervencija veoma opasan posao.

- Uništavanje gnezda je veoma opasna intervencija. Mi imamo posebna odela u kojima prilazimo leglima. Oni se razlete kad im rasturite gnezdo, a uvek napadaju zajedno.

On apeluje da ljudi nikako sami ne diraju gnezda već da se obrate stručnim licima za pomoć.

(Kurir.rs/Informer)