Od prve pomoći treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice, i ništa drugo, navodi herpetolog Prirodnjačkog muzeja dr Rastko Ajtić

Odlazak u prirodu sa sobom nosi rizik da u ovim lepim toplim danima lako naletite na zmiju.

I ne samo u prirodi - pre nekoliko dana jedna se pojavila i usred Beograda.

NE PROPUSTITEDruštvoU SAMOM CENTRU BEOGRADA LJUDI UHVATILI ZMIJU! Ako vidite ove gmizavce, ne pipajte ih i ODMAH URADITE OVO! (VIDEO)
profimedia0287505547.jpg

Za panikom, kada ih vidite, mesta nema, ali je oprez neophodan jer u Srbiji žive tri vrste otrovnica čiji otrov čoveka, zavisno od stanja organizma, može ubiti i za 20 minuta!

Od simptoma nakon ujeda javljaju se znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti, piše na sajtu Srpskog herpetološkog društva "Milutin Radovanović".

Važan savet

Kako držati zmiju podalje od kuće i dvorišta

- U toplim danima zmije traže sklonište i u stambenim objektima, u manjim gradovima i selima - kaže herpetolog dr Ajtić:

- Ako imate dvorište ili garažu, bitno je da nemate mnogo materijala nabacanog, na primer, na jedno mesto, jer je to za njih idealno sklonište.

- Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlja oteklina, utrnulost i crvenilo. U nekim slučajevima mogući su i masovni otoci.

Herpetolog Prirodnjačkog muzeja dr Rastko Ajtić kaže za Kurir da od prve pomoći treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice, i ništa drugo!

herpetolog-rastko-ajtic.jpg
Rastko Ajtić 

- Mnogi ljudi prave greške, isisavaju ranu, seku, a samo je treba cediti poput bubuljice dok ne dođe do sukrvice. Veoma je bitno da osoba zna da opiše zmiju koja ju je ujela. Serum se daje opciono, ali ako je zmija neotrovna, a osoba dobije protivotrov, onda to može da bude kontraproduktivno. Meni je jedan čovek poslao sliku zmije koja ga je ujela i na osnovu mog mišljenja lekari su odlučili da li će dobiti serum - kaže on i navodi da organizam doživljava anafilaktički šok kao posledicu ujeda zmije:

- Kako će telo odreagovati, zavisi od opšteg stanja organizma. Kod dece do puberteta otrov radi brže, ali su retki smrtni ishodi. Kod osoba srednjih godina u dobrom kondicionom stanju nema većih posledica, a kod starijih zavisno od njihovog stanja. Otrov može da deluje 20, 30, 45 minuta, pa i do dva sata. Takođe, ujed je možda i suv, što znači da zmija, iako je otrovnica, možda nije ispustila otrov, pa se zato povređena osoba posmatra kod lekara.

Ako vidite zmiju, najbolje je da:

- ne paničite

- povučete se bez naglih pokreta

- pozovete nadležnu službu (zoo-higijenu) u urbanim službama

- pozovete Prirodnjački muzej

Doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, kaže da se do bolnice svakako mora stići do sat vremena nakon ujeda.

radmila-sehic.jpg
'Printscreen 

- Bitno je na povredu staviti hladnu oblogu ili led da bi se skupili krvni sudovi i tako usporio protok krvi odatle u opštu cirkulaciju. Osoba treba da pije što više vode, a nikako sok, kafu i energetsko piće - rekla je doktorka.

Mnogi su mišljenja da, kada prolazite travnatom površinom, treba da lupkate štapom o tle da bi vibracije upozorile gmizavce da ste tu. Dr Ajtić kaže da zmije iz našeg podneblja osećaju vibracije, beže i ne napadaju ako ih ne dirate.

Zakon jasan

Kazna za ubijanje zmija i 100.000

Prema članu 269 Krivičnog zakonika, onaj ko ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kažnjava se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Inače, kazne za ubijanje zmija kreću se od 40.000 do 100.000 dinara, zavisno od toga koja je vrsta i koji je stepen zaštite. Najveća kazna je za ubijanje šarke i planinskog šargana - 100.000, a za ubijanje četvoroprugog smuka i šilca je 50.000, dok je za sve druge vrste kazna 40.000.

- Štap u ruralnim sredinama, planinama, izletištima nije svrsishodan, one se na vreme sklone. U velike gradove retko zalaze, a ako se to i desi blizu vode, reke, i to su obično ribarice i belouške, i ima ih na periferijama, poput Mirijeva, Kumodraža, Jajinaca.

Tri vrste otrovnica koje žive u Srbiji:

Poskok

Poskok je najrasprostranjenija otrovnica u Srbiji. Imaju mali rog na vrhu glave i naseljavaju topla i osunčana staništa, poput kamenjara, hrastovih šuma, kanjona. Aktivan je leti, najčešće lovi preko dana, a može se popeti na drveće.

Šarka

Šarke imaju trouglastu glavu i mali vrat, koji je uži od tela. Šare su im u obliku rombova i mogu biti različitih boja. Mužjaci su obično svetlosivi, ženke smeđe ili riđe, sa jasno izraženom tamnom cikcak šarom duž tela. Naseljava hladna i vlažna staništa, u nizijskim, ali i planinskim predelima.

Šargan

Šargan je najmanja evropska ljutica, a njen otrov je slabog intenziteta i nije opasan po čoveka. Osnovna boja šargana je svetlosiva do svetlosmeđa, zavisno od pola. Liči na šarku i ima jasno izraženu cikcak šaru koja je obično tamnosmeđa ili sivkasta. Bočno duž tela se nalaze smeđe ili crne tufne. U Srbiji ih ima, ali ne mnogo. Naseljavaju planine i visokoplaninske pašnjake i livade iznad 1.500 m nadmorske visine.

Suzana Trajković

NE PROPUSTITEDruštvoBOG NIKOME DUŽAN NE OSTAJE: Posle tragedije jedne porodice kod Požerevca NIKAO JE MANASTIR! U NJEMU SE DEŠAVAJU ČUDA (FOTO)
manastir-sestroljin-1.jpg
DruštvoKURIR JE TEKSTOVIMA ZATVORIO "HOLIDEJ HAUS", ALI PRESUDE JOŠ NEMA! Još ne stižu ključni nalazi preminule Zorke Pantelić! (FOTO)
0601-zorana-jevtic-2.jpg
DruštvoVAŽNO ZA SVE VOZAČE, EVO KAKO DA IZBEGNETE KAZNE! Zna se u kojoj zoni se koliko smete zadržati i posle toga PRODUŽITI PARKING
pareking-servis-petar-lazovic-sep-2016-222.jpg
DruštvoOVAJ ČOVEK JE JUČE NA ZRENJANINSKOM PUTU VOZIO DETE NA MOPEDU! Džabe što je uradio OVO, svakako je TA VOŽNJA KAŽNJIVA ZAKONOM
vozi-dete-na-mopedu.jpg

Bonus video:

02:56
Herpetolog objašnjava šta raditi posle ujeda zmije Izvor: Kurir televizija