BAKA JELENA (90) JE VOLONTERKA CRVENOG KRSTA VEĆ 67 GODINA! Nizala je zahvalnice, kaže da je volontiranje za nju VAZDUH KOJI DIŠE

Ona je veoma bogata žena - ima šestoro praunučadi. Živi u Pančevu. Kaže da joj ništa nije teško: "Idem i pomažem dok god mogu"

Ova starica je volonterka s najdužim volonterskim stažom Crvenog krsta Pančevo. Nedavno je dobila zahvalnicu. Zahvalio joj je Crveni krst za višedecenijski humanitarni volonterski staž.

A taj staž traje od davne 1955. godine... Kada razgovarate sa njom, shvatate da je ona deo one stare garde, u čijem srcu još uvek živi bratstvo i jedinstvo.

- Volim da pomažem ljudima. Oduvek sam volela čoveka i poštenje. Gledala sam da, kad pomažem, svakome dam jednako, a pomogla sam kome god sam mogla.

Od malih nogu sam takva, i u školi smo se tome učili - priča ova nasmejana bakica, koja je, otkad joj je suprug preminuo 1986. godine, s drugaricama osnovala Klub za stara i odrasla lica, gde su se sredom okupljale i družile, putovale, išle na igranke... To ju je, veli, održalo u životu. Sada je povredila nogu, ali jedva čeka da se vrati u svoj tok života, na kom bi joj pozavideli i mnogo mlađi.

- Jedva čekam da budem opet aktivna, da se družim s drugaricama. Prošle godine smo imale akciju, delile smo balone u cilju podizanja svesti o dijabetesu, apelovale smo drugarice i ja na ljude da idu da se pregledaju. Ništa mi nije teško, idem i pomažem dok god mogu. I kada je bio rat u Hrvatskoj, i tad sam bila aktivna. Muka je šta su ti ljudi doživeli. Tada smo se angažovali, prihvatali te ljude, radili na razvrstavanju pomoći, delili im jednako, pravično. Pazili smo i da deci ništa ne nedostaje, saosećali sa time što se desilo izbeglicama. Osim brige o izbeglicama, sa mojim ženama sam pomagala mnogim starim ljudima - kaže ova skromna baka.

Čak stidljivo o svojim velikim podvizima govori. Jer, radila ih je onako - od srca. - I u mesnoj zajednici smo pomagali penzionerima. Tada sam bila deo Komunističke partije. Pazili smo na stare, delili pomoć. Za Crveni krst sam išla sa kutijom za sakupljanje novca i to odnosila u mesnu zajednicu da bi to išlo u Crveni krst. Ništa nije čoveku teško kad to voli, nema tu mnogo da se priča - kaže baka Jelena. Nekih lica, punih zahvalnosti, i danas se seća. - Sećam se da sam odlazila u Novi Sad kod jedne žene, čija je ćerka nepokretna. Kad sam se jednom pojavila, videla sam joj radost. Rekla je: "Tetka Jelena, što sam se obradovala što vas vidim!" Takvi trenuci nemaju cenu.

Ova baka ogromnog srca veoma je bogata - ima šestoro praunučadi, s kojima obožava da se igra. Inače, svoj život posvetila je porodici. Radila je kratko, dok se nije udala, a onda se potpuno okrenula svojim najbližima.

Odškolovala decu, pomagala podizanje unučadi, a sada uživa i u praunučićima. Ako je neko zaslužio to nevidljivo ordenje, koje je bitnije od svih zahvalnica koje je ikada dobila, onda je to, činjenica je, upravo ona.

Suzana Trajković

Bonus video: