Ova starica je volonterka s najdužim volonterskim stažom Crvenog krsta Pančevo. Nedavno je dobila zahvalnicu. Zahvalio joj je Crveni krst za višedecenijski humanitarni volonterski staž.
foto: Privatna arhiva
A taj staž traje od davne 1955. godine... Kada razgovarate sa njom, shvatate da je ona deo one stare garde, u čijem srcu još uvek živi bratstvo i jedinstvo.
- Volim da pomažem ljudima. Oduvek sam volela čoveka i poštenje. Gledala sam da, kad pomažem, svakome dam jednako, a pomogla sam kome god sam mogla.
Od malih nogu sam takva, i u školi smo se tome učili - priča ova nasmejana bakica, koja je, otkad joj je suprug preminuo 1986. godine, s drugaricama osnovala Klub za stara i odrasla lica, gde su se sredom okupljale i družile, putovale, išle na igranke... To ju je, veli, održalo u životu. Sada je povredila nogu, ali jedva čeka da se vrati u svoj tok života, na kom bi joj pozavideli i mnogo mlađi.
foto: Privatna arhiva
- Jedva čekam da budem opet aktivna, da se družim s drugaricama. Prošle godine smo imale akciju, delile smo balone u cilju podizanja svesti o dijabetesu, apelovale smo drugarice i ja na ljude da idu da se pregledaju. Ništa mi nije teško, idem i pomažem dok god mogu. I kada je bio rat u Hrvatskoj, i tad sam bila aktivna. Muka je šta su ti ljudi doživeli. Tada smo se angažovali, prihvatali te ljude, radili na razvrstavanju pomoći, delili im jednako, pravično. Pazili smo i da deci ništa ne nedostaje, saosećali sa time što se desilo izbeglicama. Osim brige o izbeglicama, sa mojim ženama sam pomagala mnogim starim ljudima - kaže ova skromna baka.
foto: Privatna arhiva
Čak stidljivo o svojim velikim podvizima govori. Jer, radila ih je onako - od srca. - I u mesnoj zajednici smo pomagali penzionerima. Tada sam bila deo Komunističke partije. Pazili smo na stare, delili pomoć. Za Crveni krst sam išla sa kutijom za sakupljanje novca i to odnosila u mesnu zajednicu da bi to išlo u Crveni krst. Ništa nije čoveku teško kad to voli, nema tu mnogo da se priča - kaže baka Jelena. Nekih lica, punih zahvalnosti, i danas se seća. - Sećam se da sam odlazila u Novi Sad kod jedne žene, čija je ćerka nepokretna. Kad sam se jednom pojavila, videla sam joj radost. Rekla je: "Tetka Jelena, što sam se obradovala što vas vidim!" Takvi trenuci nemaju cenu.
Uzor iz porodice
Unuka Nataša krenula bakinim stopama
Nataša Despotović (31), unuka Jelene Savić (90), imala je veoma dobar primer u porodici. Upravo svoju baku, heroinu, ponos i diku. Godine 2005. počela je da volontira u "Kompasu", kreativnom omladinskom centru Pančeva za borbu protiv side. Iako mlada, i Nataša ima dug volonterski staž. Majka je dvoje dece, a težnja u životu joj je, kaže, da bude baš kao njena baka, koju mnogo voli. U tome nastoji da uspe, baš kao i u tome da napravi čuvene knedle s šljivama njene baka Jelene.
foto: Privatna arhiva
Ova baka ogromnog srca veoma je bogata - ima šestoro praunučadi, s kojima obožava da se igra. Inače, svoj život posvetila je porodici. Radila je kratko, dok se nije udala, a onda se potpuno okrenula svojim najbližima.
Odškolovala decu, pomagala podizanje unučadi, a sada uživa i u praunučićima. Ako je neko zaslužio to nevidljivo ordenje, koje je bitnije od svih zahvalnica koje je ikada dobila, onda je to, činjenica je, upravo ona.
