RAĐANJE POSLE 40, ŽENE ETIKETIRAJU KAO BABE LJiljana Jakšić Salveta: Dariju sam rodila u 52, a rešile smo da živim 100!

Čak 15 odsto parova u Srbiji i svetu nema dece, a glavni uzrok je odlučivanje na kasnije rađanje, što sa sobom neretko nosi i probleme sa začećem.

Pre dve decenije žene od 25 godina, kako je lane objavio Republički zavod za statistiku, rađale su oko 30.000 beba godišnje, a 2020. svega 12.000. U istom periodu dupliran je broj beba čije su majke prešle 40. godinu.

Ginekolog prof. dr Ana Mitrović Jovanović, koja je i predsednica Republičke stručne komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju, za Kurir objašnjava da je u svetu i kod nas procenat neplodnih zajednica oko 15 odsto.

- Smatra se da je glavni uzrok ovoj statistici odluka žena da kasnije rađaju. Tačne brojeve nemamo, ali je evidentno da je danas postalo uobičajeno da nam se žene starije od 40 godina obraćaju za pomoć i tu je ključno da brzo reagujemo kao ne bismo izgubili vreme. Biološki posmatrano, u petoj deceniji šanse za trudnoću su manje ili minimalne, u zavisnosti od toga da li govorimo o 40, 41, 42 godine ili 45-46 godina - objašnjava prof. Mitrović Jovanović i dodaje:

- S godinama se biološki smanjuje i broj i kvalitet jajnih ćelija, a kada se pridoda i stil života, pušenje, stres i druge hronične bolesti, jasno je što je rezultat lečenja značajno lošiji u porođenju s mlađom populacijom. Ako se i desi spontana trudnoća u toj dobi kod žena koje leče neplodnost ili uspe neka od metoda vantelesnog oplođenja, procenat gubitaka trudnoće je i do 40 odsto.

Međutim, doktorka je, kaže, imala i mnogo pacijentkinja koje su spontano ostale trudne i u 45, 46. i 47. godini, imale urednu trudnoću i lep porođaj.

- Nedavno sam radila carski rez pacijentkinji od punih 49 godina koja je rodila svoje biološki zdravo dete, bez donacije jajne ćelije. Ali ključ je u tome što ne možemo porediti u tim godinama žene koje nisu imale sterilitet sa ženama koje neplodnost leče godinama. Čuda se dešavaju - ističe prof. Mitrović Jovanović.

O tome kako je postati majka, pa i samohrana, čak u šestoj deceniji, najbolje svedoči glumica Ljiljana Jakšić, poznatija kao Salveta, koja je svoju Dariju rodila u 52. godini, i to bez ikakvih problema.

- Moja je lična, a i najbolja odluka u životu da rodim i ne osvrćem se na zlonamerne priče. Uvek ima budala koje ogovaraju, ali o tome je bespredmetno i govoriti. Ako mi je bog dao da rodim zdravo i pravo dete, njime se i bavim i uživamo u svakom danu - s osmehom za Kurir kaže Ljiljana.

Svesna je i da ima dece koja zadirkuju njenu ćerku, koja je drugi razred, da joj je majka kao baba.

- Ali kad se to i desi, moja Darija podigne glavu s ponosom i kaže: "To je moja mama!" Darija je porasla i već postajemo i drugarice, baš se konsultovala sa mnom o tome šta da obuče za slikanje u školi - kaže Ljiljana.

A postoji li strah će dete ostati rano bez majke, veli:

- To uvek može da se desi, pa i mladima. Uostalom, Darija i ja imamo planove do tri cifre. Dakle, mama će da pređe sto! - s osmehom će Ljiljana.

Da je više razloga što žene rađaju sve kasnije, ističe i Dragana Soćanin iz udruženja Roditelj.

- Danas je teže dobiti pravi posao, a neki poslodavci traže žene koje ne planiraju skoro rađanje. Međutim, kasnije rađanje je i globalni trend, jer u kapitalizmu ljudima treba vremena da sve postignu - i dovoljno novca, i stan i auto... Nije to kao u socijalizmu - dobiješ i stan i posao i ne misliš - kaže Soćaninova i podseća da iako država daje jednokratnu pomoć prilikom rođenja dece, naknada na porodiljskom računa se na osnovu proseka zarade u prethodnih 18 meseci, što je nekima nedostižno ili malo.

Naravno, tu su i gorepomenuti zdravstveni faktori, pa Soćaninova podseća da ima žena koje i 20 godina pokušavaju veštačku oplodnju.

- Pored toga, ima žena čiji se partneri bore sa sterilitetom, pa one zato čekaju na rađanje. A na kraju, svačija je odluka da li će da rađa i kad. Smeta mi kad žene optužuju i etiketiraju da jure karijeru i da moraju da ispune svoju biološku dužnost - kaže Soćaninova i dodaje da je tu i strah od umiranja, jer je životni vek u Srbiji kraći nego u Evropi, između ostalog i zato što nemamo naviku preventivnih pregleda.

Kurir.rs/ J. S. Spasić - A. Kocić