MENI JE MAJKA ZA ROĐENDAN KUPOVALA CRNI I ŽUTI SOK! Pravila sendviče s margarinom i kiselim krastavčićima, a sad! Sve TOP I GALA

BEOGRAD - Nekada su se dečji rođendani proslavljali skromno - čuveni crni i žuti sok i sendviči s margarinom, salamom i kolutićima kiselih krastavaca posuti rendanim kačkavaljem, torta sa šlagom išarana viljuškom, i tek nekoliko bliskih drugara koji za poklon donesu svesku i olovku.

U međuvremenu se sve promenilo...

Da li je u pitanju pomodarstvo, potreba za dokazivanjem i promovisanjem na društvenim mrežama, ili su jednostavno došla takva vremena da su po izgledu neatraktivni sendviči i torte postali pase, ali nove generacije na svojim proslavama moraju da imaju slatki sto, balone, animatore, po mogućstvu i maskote, da budu sređeni u fulu...

...a podrazumeva se da će se drugari (cca njih 30) doći u igraonicu koja za tri sata iznajmljivanja prostora uzme od 70 evra pa nagore (nebo je granica u cenama).

Na "živom" primeru - ja sam rođen 1994. godine, a moje najmlađe sestre 2012. Ista majka priprema i pripremala je rođendane na dva totalno drugačija načina.

Kod mene se znalo - drugari iz komšiluka, crni sok, žuti gazirani i negazirani, neko pecivo ili već gorepomenuti sendviči, "skromna" torta (po estetici, ne i ukusu - da se razumemo), a pošto sam rođen u junu, slavili smo u dvorištu ili na ulici.

Udarac po džepu - neosetan, angažovanje oko organizacije - minimalno, učinak - maksimalan.

Niti su se roditelji trošili, niti su gosti lupali glavu danima šta da mi kupe - sveska i olovka, šolja sa zanimljivim printom ili ram za slike su bili očekivani i podrazumevani pokloni koji u to vreme nisu prelazili vrednost današnjih 100 dinara.

A i zašto bi koštali više? Poenta nikad nije trebalo da bude u tome.

Kada vidim svoju majku koja uspaničeno juri poklone kada moje sestre dobiju pozivnicu za rođendan, ili šta sve one dobiju na dar kada proslavljaju svoj, shvatim koliko je sve postalo besmisleno.

Niti će ko pamtiti šta je ko kupio, a šta ko dobio, a od 6-9 u igraonici neće se baš nakupiti ni uspomena (od silnih slikanja, poziranja i nekreativnih igrica animatora).

A gustina naseljenosti igraonice (jer se, podrazumeva, zovu sva deca iz generacije, iako sa većinom nisu ni na "ćao"), neće doprineti boljem provodu, već samo jednom sveopštem haosu gde ni slavljenici ne znaju ni ko su im gosti sve, a niti ovi što su došli nisu sigurni koja je poenta njihovog prisustva (to je iz mog ugla, oni verovatno nemaju tu svest razvijenu još uvek).

I da - čuveni slatku sto. Majka moja danima priprema dve torte (pošto su mi sestre bliznakinje), masu slatkiša u različitim oblicima, raznoraznih ukusa i boja, smišlja uvek nove dekoracije i kombinacije koje će biti lepe za oko i objektiv, a onda i za mreže, pa strada kičma dok se sve ne dovede do tančina.

I utisak bode WOW, ali poenta? Sve se rasturi za tri sata, deca se razbeže kućama i brzo zaborave gde su i bila jer je svaki rođendan otprilike takav.

A vi recite nama sada - da li je sve ovo neophodno?

Jel' poenta trošiti poslednji dinar i atom snage na dva i po do tri sata igraonice koja košta kao avionska karta do Pariza otprilike, izmišljati toplu vodu sa tortama i balonima i skupljati "drugare" sa štapa i kanapa da bi se bilo u trendu, kad nama (koji nismo toliko stariji baš) ništa nije falilo na našim "socijalnim" rođendanima.

Kurir.rs/Blic