Sve je češće kod trudnica otkriće malignog tumora, ali srećom i dalje retko - jedan slučaj u 1.000 trudnoća godišnje, što je 0,1 odsto karcinoma u opštoj populaciji. Melanom, maligniteti krvi i karcinom pluća jedini su za koje je dokazano da mogu metastazirati na posteljicu i plod, otkriva za Kurir dr Bojan Inđić, specijalista ginekologije i akušerstva iz Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.

Razlog nastanka maligniteta u trudnoći, ističe dr Inđić, nije dovoljno razjašnjen.

- Hormonske promene, imunosupresija i promene u cirkulaciji trudnice mogu imati uticaja na nastanak i razvoj maligniteta, a dodatni faktor je i sve kasnije zasnivanje porodice, to jest trudnoće nakon 35. ili 40. godine života - navodi dr Inđić.

0804-img701dca5f5901bc9b4eef9c5d510404c1v.jpg
Privatna Arhiva 

Poseban problem je što su znaci i simptomi često nejasni, barem u početku, maskirani fiziološkim promenama kod trudnice koje se pripisuju uobičajenim promenama u trudnoći, te se ne pristupa dopunskoj dijagnostici.

- Briga o mogućem nepovoljnom uticaju zračenja i upotrebe kontrasta ili hirurških procedura po plod može navesti lekara da ne uradi analize na vreme. A čak i kada su simptomi i znaci maligniteta relativno jasni, postoji šansa da dijagnostičke procedure daju lažno negativne rezultate, budući da mnoge analize u trudnoći imaju drugačije vrednosti nego van trudnoće - naglašava dr Inđić.

foto: Profimedia

TRUDNOĆU NE PLANIRATI DVE GODINE POSLE LEČENJA

Najčešće pitanje ginekolozima, navodi dr Inđić, jeste da li će mlade žene lečene od raka moći da zatrudne. Na sreću - u najvećem broju slučajeva - da! Lečenje karcinoma sve je, ističe dr Inđić, uspešnije, a petogodišnje preživljavanje dostiže i 80 odsto.

- Verovatnoća za uspešnu trudnoću posle lečenja zavisi od vrste i proširenosti tumora, starosti u vreme postavljanja dijagnoze, primene lekova koji mogu oštetiti funkciju jajnika. Tu posebno mesto zauzimaju ginekološki maligniteti, gde je važno da se bolest prepozna u ranoj fazi kako bi funkcija jajnika bila očuvana. Kada je bolest u uznapredovalom stadijumu, uspešnost lečenja karcinoma je važnija od očuvanja fertiliteta - kaže dr Inđić i dodaje da su savremene tehnike očuvanja fertilnosti zamrzavanje embriona, jajnih ćelija ili dela jajnika kada nije moguće očuvati tkivo jajnika u telu žene.

U prvim godinama posle lečenja maligne bolesti trudnoća nije poželjna jer tada dođe do najvećeg broja recidiva (povratka bolesti).

- Period od završetka lečenja do trudnoće ne treba da bude manji od dve godine. Vrlo retko pacijentkinje otkriju da su trudne kada je započeto lečenje maligniteta i tada se najčešće planira prekid trudnoće - navodi dr Inđić.

Za lečenje je neophodan multidisciplinarni tim, i to u zdravstvenoj ustanovi najvišeg ranga, kao što su univerzitetski klinički centri.

- Preporučuju se nejonizovane metode za dijagnostiku i tretman, a hirurgija je bezbedna i ne bi je trebalo odlagati. Radioterapija se ne predlaže osim u retkim slučajevima. Malo je lekova koji se bezbedno mogu upotrebiti i trudnica mora biti upoznata s mogućim rizicima i komplikacijama. Polje onkologije se rapidno razvija, ali i dalje nema dovoljno podataka o primeni različitih terapijskih procedura i dugotrajnih efekata na plod i buduće dete - ističe dr Inđić.

profimedia0221385510.jpg
Profimedia 

Gestacijska nedelja igra najvažniju ulogu u određivanju težine efekta hemioterapeutika ili zračenja.

- Ekspozicija (izlaganje) od druge do osme nedelje trudnoće nosi najveći rizik za malformacije ploda. Neka tkiva ploda nastavljaju razvoj i posle osme nedelje, kao što je centralni nervni sistem, genitalije, oko, krvni sistem, što treba uzeti u obzir. Postoji jasna povezanost između doze zračenja koju primi plod i težine oštećenja. Upotreba kontrasta, iako neki od njih nemaju dokazan teratogeni rizik, za sada se ne praktikuje - objašnjava dr Inđić i dodaje da se hirurške procedure, biopsije tkiva i upotreba anestetika generalno smatraju bezbednim za trudnoću.

NAJČEŠĆI MALIGNITETI U TRUDNOĆI

- melanomi

- karcinom dojke

- rak grlića materice

- limfomi

- leukemije

* Ovo su i najčešći maligni tumori kod žena u ranom životnom dobu

Međutim, rizik spontanog pobačaja je malo povišen, posebno u i trimestru, kao i prevremenog porođaja u kasnijoj trudnoći.

0805-shutterstock-704925181.jpg
Shutterstock, Privatna Arhiva, dr Bojan Inđić 

- Na prvom mestu treba da bude zdravlje žene, pa tek onda moraju biti uzete u obzir mogućnosti povoljnog ishoda trudnoće. Konačnu odluku o lečenju donosi trudnica nakon što se njoj i partneru predoče svi rizici za majku i plod, moguće komplikacije i različiti ishodi. Tretman maligne bolesti u trudnoći mora biti zasnovan na medicinskim, moralnim, etičkim, pravnim i religioznim okvirima prihvatljivim za pacijentkinju - kaže dr Inđić i dodaje da je terminacija trudnoće i vremena porođaja individualna, a ako to stanje trudnoće dozvoljava, može se planirati nakon postizanja plućne zrelosti ploda, a u retkim slučajevima i blizu termina.

MOGUĆ ZASTOJ U RAZVOJU, PA ČAK I SMRT PLODA

- Jonizujuće zračenje povezano je s negativnim razvojnim uticajem na plod, malformacijama, zastojem u rastu ploda, intelektualnom razvoju, pa čak i smrću ploda. Studije na životinjama i praćenja nakon nuklearnih eksplozija u Japanu i Černobilju ukazuju da jonizujuće zračenje povećava šansu za razvoj maligniteta u kasnijem životu. Zato uvek treba odabrati postupak manje štetan po plod ili majku - naglašava dr Inđić.

DIJAGNOSTIKA

Iste procedure kao i van trudnoće, ali se posebno vodi računa o nedelji trudnoće i zrelosti ploda:

- laboratorijski nalazi krvi

- laboratorijski nalazi biohemijskih tumorskih markera

- ultrazvuk

- rendgen

- magnetna rezonanca

- uzimanje uzoraka tkiva i slanje na patohistološku analizu

Kurir.rs/J. S. Spasić