NOBELOVAC UPOZORIO BANKARE: Dizanjem kamata ubijate ekonomiju a ne inflaciju! Objasnio im KAKO TREBA ZAUSTAVITI RAST CENA!

Centralne banke počele su da dižu kamate i time poskupljuju kredite kako bi obuzdale globalni rast cena, a nobelovac Džozef Stiglic upozorava da to neće rešiti problem inflacije

Naime, američka inflacija, kao i inflacija u EU, uključujući i Srbiju, ide najbržim stopama u poslednjih nekoliko decenija, zbog čega su centralne banke počele da dižu kamatne stope, a dobitnik Nobelove nagrade ekonomista Džozef Stiglic smatra da se na taj način neće rešiti problem rasta cena.

- Povećanje kamatnih stopa neće rešiti problem inflacije. To neće stvoriti više hrane. To će otežati situaciju jer nećete moći da investirate - rekao je on na televiziji Blumberg u intervjuu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj.

Problem je snabdevanje

Govoreći u stanju u SAD, on smatra da bi intervencije na strani ponude bolje služile najvećoj svetskoj ekonomiji.

- Ubijanje ekonomije podizanjem kamatnih stopa neće rešiti inflaciju u bilo kom vremenskom okviru. Lideri širom sveta treba da stave naglasak na povećanje proizvodnje hrane. Barem pokušajem da učinimo sve što možemo na globalnom nivou da povećamo snabdevanje, biće više u rešavanju problema nego u izazivanju depresija - rekao je profesor Univerziteta Kolumbija Stiglic, koji je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2001.

Sa stavom nobelovca u potpunosti se slaže i Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

- Uzrok inflacije nije na strani tražnje, već je ponuda preniska. Otuda delovanje na strani tražnje neće rešiti uzrok problema i zato se u potpunosti slažem sa stavom Stiglica da kreatori politika treba da deluju u smeru povećanja ponude, recimo hrane, ulaganjem u poljoprivredu - rekao je on za Kurir.

Grubišić objašnjava da povećanje kamata poskupljuje kredite, čime se obuzdava potrošnja, tj. smanjuje tražnja.

- Od većih kamata korist će imati jedino štediše, ali će se to na drugoj strani odraziti na obaranje rizičnih investicija i pad na berzama jer će se investitori okrenuti sigurnijoj štednji - ističe Grubišić.

Skuplje pozajmice

Podsetimo, po izlasku i pandemije u prethodnoj godini globalna inflacija je počela da se ubrzava, a nakon izbijanja rata u Ukrajini, usred rasta svetskih cena energije i hrane, inflacija je dobila novi zamah. Američke Federalne rezerve prve su od marta podigle kamatne stope za 75 baznih poena kako bi ukrotile inflaciju koja je bila na maksimumu u poslednjih 40 godina. Inflacija je u aprilu u SAD dostigla 8,3 odsto, a investitori očekuju da će na junskom sastanku Fed podići kamatne stope za novih 50 baznih poena, piše Biznis insajder.

Takođe, inflacija u zoni evra povećana je na 7,5 odsto u aprilu, što je najviši nivo od njenog osnivanja 1999, a u velikom broju zemalja regiona srednje i jugoistočne Evrope dostigla je dvocifreni nivo. U pokušaju da obuzdaju rast cena nacionalne centralne banke počele su da zaoštravaju monetarnu politiku podizanjem referentnih kamatnih stopa, a predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard najavila je da će ECB do kraja septembra verovatno napustiti politiku negativnih kamata i povećati stope. To će kroz veći euribor za posledicu imati povećanje rata na kredite vezane za evropsku valutu odobrene u Srbiji.

Pod uticajem međunarodnih kretanja, i u Srbiji je inflacija nastavila da raste i u aprilu je iznosila 9,6 odsto međugodišnje. Zbog toga je Narodna banka Srbije u aprilu, prvi put u poslednjih devet godina, povećala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, pa u maju za isto toliko, tako da ona sada iznosi dva odsto.

Kurir.rs

Bonus video: