Od prodaje smederevske železare nedostaje najmanje sto miliona dolara, zbog čega će ova privatizacija prva biti ispitana, najavio premijer i ministar policije Ivica Dačić

BEOGRAD - Prvi!
Na listi preduzeća čija će privatizacija biti ispitana u narednom periodu na prvom mestu je „Sartid“, izjavio je juče Ivica Dačić, premijer i ministar policije. Dačić je rekao da su za preispitivanje spornih privatizacija formirani timovi od 60 pripadnika iz 12 policijskih uprava i naveo da ne postoji spisak nezakonitih privatizacija, već samo spisak firmi čija će prodaja biti proverena. On je istakao da od privatizacije „Sartida“ nedostaje najmanje 100 miliona dolara.

- Baš me zanima ko je kriv i koliko će daleko ta istraga ići, baš me zanima i da li će doći do SAD - rekao je on.

Kurir je u više navrata pisao o tome da je ovaj gigant prodat za 21,3 miliona dolara, i to u vreme kada je Aleksandar Vlahović bio ministar privrede i privatizacije.

Smederevska železara prodata je za osam meseci, od jula 2002. do marta 2003. godine, koliko je prošlo od uvođenja stečaja u „Sartidu“ do prodaje Amerikancima. Veliki poverioci „Sartida“ bile su nemačke i austrijske banke, koje su prodajom „Ju-Es stilu“ ostale praznih šaka.

„Ju-Es stil“ zvanično se pojavljuje 2002, kada Vlahović s njim potpisuje pismo o strateškom partnerstvu, a već krajem godine Amerikanci sa „Sartidom“ sklapaju Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i dobijaju pravo da upravljaju železarom pet godina, što je, kako se navodi u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, kršenje Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Stečajno veće, na čijem čelu je bio Dušan Marčićev, umesto pre sklapanja, odobrilo je ugovor tri dana nakon njega.

Kompanija „LNM“, drugi svetski proizvođač čelika, u martu 2003. uputila je pismo o namerama stečajnom upravniku Branislavu Ignjatoviću, gde navodi da je više puta pokazivala interesovanje za „Sartid“, kao i da Ugovor s „Ju-Es stilom“ daje prednost ovoj firmi. Poznato je i da su se početkom januara Banka Austrije i VestLB u pismu Zoranu Đinđiću, Nemanji Kolesaru, njegovom šefu kabineta, i Vlahoviću žalili na odluku stečajnog upravnika da im ne prizna dug. I finale - prodaja je obavljena za devet dana, i to u vreme vanrednog stanja 2003. godine..

Vlahović: To nije bila privatizacija

- To nije bila privatizacija, već prodaja imovine iz stečaja, koju je vodio privredni sud zajedno sa stečajnim većem, to nije imalo veze s Ministarstvom za privredu i privatizacije, na čijem sam bio čelu - rekao je za Kurir Aleksandar Vlahović. Na pitanje da li bi mogao da se nađe na udaru istrage, on je naveo da su to sve insinuacije. - Kad se vodila prva istraga, rado sam se odazvao i dao izjavu, spreman sam i sada da odgovorim na sva pitanja - dodao je Vlahović.