Ko nije platio kaznu saobraćajne policije, komunalne milicije, "Parking servisa" ili nije platio sankciju zbog isteka ličnih dokumenata može da bude vraćen sa granice jednako kao i oni koji se nalaze na poternici zbog krivične prijave.

Takvi slučajevi su se već događali u prethodnom periodu i zbog toga je jedinstven savet za sve naše državljane da pre puta u inostranstvo provere preko registra neplaćenih kazni ili u sudu da li imaju neplaćenu kaznu odnosno da li se nalaze na poternici.

Ova tema je aktuelna uoči svake sezone godišnjih odmora, a osvežio je nedavni slučaj starijeg državljanina naše zemlje koji je vraćen sa granice na putu za Grčku pošto se nije odazvao pozivu suda za saobraćajnu nesreću u kojoj je učestvovao. Slično iskustvo imala je i trudnica kada je krenula kod rođaka u Višegrad, a sve zbog toga što nije platila kaznu za isteklu ličnu kartu.

Zbog bilo koje kazne - poternica

Zbog toga se postavlja pitanje ko sve i zbog čega može biti vraćen sa granice na izlazu iz Srbije?

Predsednica Prekršajnog suda Olivera Ristanović ističe da se svako ko nije platio bilo koju kaznu može naći na poternici.

- Bilo koja neplaćena novcana kazna, po prekršajnom nalogu Ili po neplaćenoj novčanoj kazni koja je izrečena presudom Prekršajnog suda, može biti osnov za izdavanje poternice. Dakle, nebitno je o kojoj vrsti prekršaja se radi, nebitno o kom iznosu novčane kazne - objašnjava Ristanović.

Poternica i zbog neplaćene polovine kazne

Poternicu može sud izdati i za neplaćenu polovinu prekršajnog naloga.

- Ako prva polovina nije plaćena u roku od osam dana već istekom ovog roka. Sve neplaćene kazne građani mogu proveriti uvidom u Registrar neplaćenih novčanih kazni. Osim za neplaćene kazne, građani mogu biti onemogućeni da napuste Srbiju ukoliko se protiv njih vodi prekršajni postupak, pa je od strane sudije izdata opšta naredba za dovođenje. Ova okolnost je smetnja i ako se vodi krivični postupak - podvlači Ristanović.

Podsećanja radi, prošlog leta je granična policija bukvalno odvela putnika sa aerodroma u stanicu policije jer je imao neplaćenu novčanu kaznu od svega 5.000 dinara, izrečenu prekršajnim nalogom, koji se od strane suda izvršava. Odmah je platio kaznu, a na osnovu uplate je povučen nalog dat policiji.

Dva načina da se građani informišu o kaznama

Ristanović objašnjava da nadležne službe na dva načina informišu građane o prekršajnim nalozima.

- Ako saobraćajna policija, komunalna milicija ili "Parking servis" ne mogu lično da uruče prekršajni nalog prekršiocu, onda to čine na kućnu adresu. To rade tako što njihove službe odštampaju prekršajni nalog sa sve fotografijama prekršaja i šalju ih u kovertama preko pošte na kućnu adresu prekršioca - podvlači Ristanović.

Na poleđini prekršajnog naloga su sve informacije o postupanju jasno naznačene i građani se čitanjem poleđine prekršajnog naloga mogu informisati o posledicama koje proizilaze iz plaćanja odnosno neplaćanja kazne, odnosno sa pravom da podnesu zahtev za sudsko odlučivanje.

Problem ako prekršilac nije kod kuće

Ukoliko prekršilac ili vlasnik vozila nije kod kuće, poštar je u obavezi da još jednom u roku od 24 sata dostavi kovertu sa prekršajnim nalogom na kućnu adresu.

Ako opet ne nađe nikog, poštar ostavlja obaveštenje u poštanskom sandučetu ili na vratima, a komunalna milicija, saobraćajna policija ili "Parking servis" smatraju nalog uručenim protekom roka od 15 dana od dana ostavljanja pisanog obaveštenja.

Od dana uručenja teče rok od osam dana za plaćanje polovine izrečene novčane kazne ili za podnošenje zahteva za sudsko odlučivanje mesno nadležnom prekršajnom sudu prema mestu izvršenja prekršaja.

- Ukoliko prekršilac u tih osam dana plati kaznu, plaća upola manje. Po isteku tih osam dana prekršajni nalog, ukoliko nije podnet zahtev za sudsko odlučivanje, ide u Prekršajni sud na izvršenje, u visini izrečene kazne ili dela neplaćene kazne, koji može da naplati novčanu kaznu donošenjem rešenja skidanjem novca sa računa, rešenjem o kazni zatvora ili u krajnjem slučaju popisom imovine - naglašava Ristanović i dodaje da kad prekršajni nalog dođe u sud prekršioc ne može da plati upola manje kaznu.

Pošto se sve veći broj građana žali da nije obavešten o prekršajnim kaznama, Ristanović ističe da je Prekršajni sud više puta ukazivao građanima da preko Registra neplaćenih novčanih kazni, unosom svojih ličnih podataka provere da li imaju neku neplaćenu novčanu kaznu kako bi izbegli svaku neprijatnost.

- Upravo iz navedenih razloga, Prekršajni sud u Beogradu je i resornom ministarstvu ukazao na potrebu da se u izvršenju u prekršajnom postupku omogući dostavljanje preko elektronske table, gde bi svaka stranka mogla da prati predmet koji je došao u sud. Živimo u elektronskom dobu, a način obaveštavanja nam je iz 19. veka - priznaje Ristanović.

Uverenje o vođenju krivičnog postupka

Građani pre puta mogu izvaditi uverenje o vođenju krivičnog postupka kojim dokazuju da se protiv njih (ne)vodi krivični postupak i istraga pred osnovnim, višim sudovima i javnim tužilaštvima, posebnim odeljenjima za organizovani kriminal, Odeljenjem za ratne zločine i posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije.

Potvrda košta 190 dinara, a može da se poruči i preko portala e-uprava.

(Kurir.rs/Blic)