Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u četvrtak, 2. juna, obeležavaju Vaznesenje Gospodnje, praznik koji je u narodu poznat kao Spasovdan. Tada vas u Kuriru čeka poklon ikona VAZNESENJE GOSPODNJE sa zlatotiskom i molitvom.

Spasovdan je krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine, kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava Beograda obnovljen 1993. godine, kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.

Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hrist ponovo javio i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen“, navodi se u Novom zavetu.

Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da tog dana ne valja da se muškarci briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju, pa to nisu ni činili. Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine.

Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve, gde se narod okupljao i veselio.